Darovi nesavršenosti: sram je samo jedno lice ega. Prevaziđite ga!

„Ljudi su poput prozora sa vitražom. Oni svetlucaju i sjaje kada sunce sija, ali kada mrak padne, njihovu lepotu je moguće videti samo ukoliko postoji svetlost iznutra.“ (Elizabet Kubler Ros)

Došla sam kući i zagrlila svoju ćerku. Ona je moj mali guru koja mi prenosi poruke čiste svesti i nebrušene, nedotaknute mudrosti kakvu samo deca mogu da nam ponude. Ili kasnije, kroz život, veoma prosvećeni ljudi. „Nešto sam mnogo, mnogo pogrešila... Napravila sam veliku grešku", rekla sam joj i naslonila glavu između njenog vratića koji još miriše na bebu, iako ona uskoro polazi u školu. Mazila me je po kosi, i sasvim mirno, izgovorila: „Mama, prilike dolaze i odlaze..." Pustila me iz zagrljaja i otišla...

Da li živite svoju istinu ili samo ponavljate naučene obrasce? Kako da igrate po svojim pravilima, otkriva Jasmina Stojanović

Pre toga, dok sam prilazila kući, dugo sam se borila sa osećajem srama zbog greške koju sam napravila. Koja se zapravo, sama dogodila, ne znam ni kako ni zašto, ali je jednostavno tog jutra osvanula u mom životu, lupila me snažno po glavi (i egu), onako - bez rukavica, direktno, i pokrenula opštu uzbunu u mom organizmu. Danima pre toga sam se osećala kao da poput hobotnice popunjavam razne rupe iz kojih izviru razni problemi sa sa svih strana. I kako to obično biva, držeći sve te rupe popunjene, razapeta ali ponosna kako sam vešto, žonglerski našla rešenja drugima dok su oni tražili brojne izgovore, sama sam sebe zapetljala i sebi jedinoj napravila najveći problem.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.