Tarot karta dana: simbolika sudbine za 25. april 2018. godine

Tarot karta dana - Kočija!

Tarot karta dana za 25. april 2018. godine - Kočija - ukazuje na osećaj slobode i veliki uspeh. Baš kao što se svi okreću za raskošnom kočijom, tako će mnogi biti oduševljeni vašim uspehom. Konji koji vuku kočiju predstavljaju vašu volju i snagu da uradite nešto važno za svoju budućnost. Ovo je karta divlje energije, ali i disciplinovanog rada, a mnoge koji su ulagali u svoj posao ili znanje očekuje vredna nagrada.

besplatna natalna karta.jpg

Nemojte da se obazirete na toksično okruženje, već samo gledajte pravo, direktno u svoj cilj. Ljubav zahteva sigurnost i iskrenost, a razmislite da li ste spremni da takav odnos imate sa partnerom. Moguće je da će se neki ljubavni odnosi poljuljati, ali ne odustajte od svojih principa. Finansijska situacija je povoljna, ali iskoristite takvu sreću da platite dugove. Posvetite se duhovnom razvoju, meditirajte i sjedinite se sa prirodom, jer ćete samo tako očistiti životni put od negativnosti.

Izvor: Lovesensa

procitajte.jpg

Energetske rupe su magnet za negativnost: evo kako da očistite svoje energetsko polje i otvorite srce

 

Brojne teškoće i traume, koje mnogi od nas dožive na svom zemaljskom putu, mogu nam ukrasti lepotu življenja i zamrznuti nas u bolu. U strahu od novog bola, zatvaramo srce i sprečavamo ulazak duhovne energije koja nas jedina može isceliti. Naučite iznova otvoriti srce uz duhovne mudrosti drevnih naroda...

Muzika protiv negativnih emocija: zatvorite oči i slušajte melodiju koja leči dušu

Prema tumačenjima raznih duhovnih pravaca, svako od nas, zavisno od svesnosti svoje duše, pri ulasku u materijalnu dimenziju sa sobom povlači i određenu, veću ili manju, količinu duhovne energije.

Ta energija, spremljena u srcu, koje se u duhovnosti smatra vezom između duhovne i materijalne dimenzije, omogućava nam da i u materijalnoj dimenziji iskušavamo spiritualne kvalitete poput radosti, zadovoljstva, ljubavi i mira, da se lakše nosimo s izazovima ove dimenzije pa, uprkos njima, sačuvamo žar za životom i životnu iskru.

Upravo zbog toga, tvrde duhovni mudraci, veća početna količina spiritualne energije sa kojom se rađamo, pokazatelj je i više svesnosti naše duše, ali i svojevrsno jamstvo da će i naše putovanje u ovoj dimenziji, gledajući u celini, biti prijatnije i svrsishodnije te da ćemo brže duhovno rasti.

Ali, nažalost, taj početni spiritualni kapital s kojim se rađamo često biva umanjen našim zemaljskim iskustvima. U ovoj dimenziji bol je neizbežan, a zbog krhkosti našeg sistema posebno smo ranjivi u detinjstvu, kada je gotovo nemoguće u potpunosti izbeći gubitak duhovne energije. Naime, mnoge bezazlene situacije koje nam u odrasloj dobi ne predstavljaju poseban stres (kao što su, na primer, strog pogled neke osobe ili povišeni ton kojim nam se neko obraća) u detinjstvu na nas mogu delovati vrlo traumatično.

Ali, često smo kao deca izloženi i ne tako bezazlenim situacijama: svedočimo roditeljskim raspravama, oni nas zanemaruju, izloženi smo njihovim kritikama, fizičkim i drugim kaznama ili pak doživljavamo druga, za nas teška i bolna iskustva. Svako takvo iskustvo snažan je udarac na naš energetski sistem. Baš kao što pucanj iz pištolja ostavlja rupu na streljačkoj meti, tako i svaka trauma koju smo u životu doživeli stvara rupu u našem energetskom sistemu.

Što je iskustvo bilo bolnije i teže; što smo iskusili više takvih teških i traumatičnih iskustava, to će i energetske rupe u našem sistemu biti brojnije i veće, jer će i gubitak spiritualne energije biti veći. A tada će i izazovi s kojima ćemo se kroz život suočavati biti veći. Traumatična iskustva nas usporavaju, a ponekad i onemogućavaju u daljem razvoju, čine nas nestabilnima u našem kretanju kroz život te izuzetno osetljivim na grubosti ove materijalne dimenzije.

Zbog toga nas i u odraslom periodu ponekad i najmanja neprijatnost može izbaciti iz ravnoteže, stvoriti nam novu traumu i inicirati dalji gubitak duhovne energije. Kad je naš energetski sistem ispražnjen, stalno će nas pratiti osećaj nepotpunosti, pa ćemo na jednom nivou konstantno osećati prazninu. Zbog gubitka celovitosti energetskog sistema imaćemo i nejasnu sliku sebe, nećemo znati ko smo, šta od života želimo, niti ćemo biti svesni koliko stvarno vredimo.

Zato ćemo i pristajati na razne vrste kompromisa ili pak prihvatati manje nego što objektivno zaslužujemo ‒ u poslu, ljubavnim odnosima ili nekom drugom području života. Osećaj necelovitosti, uzrokovan gubitkom spiritualne energije, jedan je od glavnih razloga zašto neki ljudi postaju izuzetno zavisni od drugih, o religijskim i raznim drugim konceptima, zašto uopšte ulaze u partnerske odnose, pa u njima ostaju i onda kada su ti odnosi izuzetno loši.

Naime, kad smo energetski ispražnjeni, onda je naše delovanje prvenstveno motivisano potrebom da popunimo prazninu koju osećamo pa stvarnost oko sebe i ne možemo sagledavati realno. U takvim okolnostima podsvesno očekujemo da će nam partner (ili neka druga osoba, koncept ili verovanje za koje se čvrsto držimo) dati smisao, pomoći nam da se oslobodimo osećaja praznine, da se bolje osećamo u vlastitoj koži te se lakše nosimo sa izazovima života.

Ali najčešće se događa upravo suprotno. Naime, prema tumačenjima raznih duhovnih pravaca (npr. havajskih huna), ali i prema zakonu privlačenja - temeljnom zakonu kvantne fizike, kad naš energetski sistem postane oštećen i kad zbog proživljenih trauma "zanemarimo" delove svog božanskoga bića, umesto da privučemo ono što treba i što svesno priželjkujemo, postajemo prijemčivi na toksične energije iz okruženja, kojima se naše energetske praznine popunjavaju.

Drugim rečima, počinjemo u svoj život privlačiti ljude slične nama, koji su i sami neceloviti, a neprijatne emocije koje ti ljudi osećaju, poput ljutnje, tuge i straha, automatizmom postaju deo našeg energetskog sistema, pa ih tada i sami počinjemo doživljavati.

Ali, budući da smo energetski neceloviti, postajemo prijemčivi i za ostale niskovibracijske energije iz kolektivnog energetskog polja s kojim rezonujemo, i to je, uz proživljene traume i gubitak spiritualne energije, još jedan bitan razlog zašto je život takvih ljudi najčešće obeležen neprijatnim emocijama i prožet bolom.

Kako bismo se zaštitili od daljih povreda, ali i privlačenja toksičnih energija iz okruženja, naše se srce ‒ središte našeg bića i dom naše duhovne energije ‒ zatvara, a to je, prema tumačenjima duhovnih mudraca, čak i veći problem od gubitka spiritualne energije zbog proživljenih trauma i ostalih negativnih manifestacija koje ga prate.

Naime, jedino što nas istinski može isceliti i popuniti praznine jest ulazak nove duhovne energije u naš sistem (bilo kroz pravilnu komunikaciju s duhovnom dimenzijom, bilo kroz iskustvo prave i istinske ljubavi ili pak kontaktom s drugim ljudima koji su i sami pročišćeni te energetski celoviti). Međutim, kad se naše srce zatvori (što se ne događa svesnom voljom ili svesnim izborom), duhovna energija ne može ući u naš sistem pa se zatvaranjem srca zapravo zatvaramo i prema isceljenju.

Istovremeno, zatvaramo se i prema životu, prema mogućnosti da ponovo iskusimo radost, strast, entuzijazam i mir ili bilo koju drugu visokovibracijski kvalitet koji duhovna energija sa sobom donosi. Zatvaramo se i za iskustvo prave i istinske ljubavi koja se i ne može dogoditi ako naše srce nije otvoreno. U ljubavi, naime, dolazi do razmene energije među partnerima te smo tada u direktnom dodiru i s višim dimenzijama postojanja.

Proverite da li vam je blokirana šesta čakra: spojite ruke na grudima i uradite ovu vežbu za otvaranje čeone čakre

Zato se kroz iskustvo ljubavi duhovna energija konstantno uvećava, donoseći nam isceljenje i duhovni rast. Ali, ljudi čije je srce zatvoreno, ne samo što ne mogu istinski voleti već se najčešće ne mogu ni zaljubiti. Kako ponovo ne bi bili povređeni, takvi ljudi nakon nekog vremena nesvesno počinju da izbegavaju emocionalna iskustva te neretko, s vremenom, postaju ravnodušni prema svemu što im se događa, a to je kao da uopšte i ne žive.

Zato je prema većini duhovnih tradicija (prema havajskim hunama, taoistima, hinduistima i sl.) izuzetno bitno otvoriti energetski centar srca koji je, kako tvrde duhovni mudraci, od svih energetskih centara u našem sistemu najvažniji. Takođe, gotovo se sve duhovne tradicije slažu da je pomoću otvorenog srca i spiritualne energije moguće transformisati svaki oblik bola, isceliti čak i najteže traume, ali i najbrže duhovno napredovati.

Obilje tehnika za rad na srčanom centru koje su nam ostavljene u nasleđe upravo su tome i namenjene. Jednostavna, ali vrlo moćna praksa kojom vizualiziramo spiritualnu energiju kako se iz duhovne dimenzije spušta do našeg srca, a odatle se poput mlaza usmerava prema toksičnoj energiji koju čisti i odvodi u zemlju, popunjavajući pri tome energetske praznine koje su stvorile traume, poznata je u svim tradicijama.

U hinduizmu tvrde da spiritualnu energiju možemo uneti u svoj sistem i vežbajući solarnu jogu, kojom do te energije dolazimo putem Sunca, simbola božanskoga, čija energija čisti kanal do našeg srca, sagorevajući pri tome sve što nije naše i što nas ne podržava.

Sa druge strane, u taoističkoj je tradiciji razvijena praksa unutrašnjeg osmeha. U ovoj meditaciji zamišljamo kako spiritualnu energiju unosimo u svoje srce preko osmeha drugih ljudi, a odatle je usmeravamo na mesta svojih povreda, čime se osmeh i radost iz srca počinju prelivati celim našim bićem. Osobe s kojima smo povezani prijatnim emocijama, a posebno one čije je srce otvoreno za usmeravanje energije božanskoga, čak i kad ne poznaju nikakvu posebnu tehniku, takođe nam mogu pomoći da otvorimo svoje srce, spojimo se s Izvorom i tako iscelimo. Ovako, uostalom, i rade svi istinski duhovni iscelitelji.

A jednom kad se to dogodi, kad konačno vratimo energiju koju smo zbog povreda izgubili, našim će životom zavladati istinske duhovne kvalitete radosti, ispunjenosti, ljubavi i mira, i one će, bez obzira na okolnosti, postati dominantno stanje iz kojega ćemo djelovati. Pročišćene energije i otvorena srca bit ćemo i sami spojeni na Izvor pa će se naša spiritualna energija konstantno uvećavati.

Sa više spiritualne energije u sistemu počećemo zapažati i ono što je spoljnim osećajima najčešće nedostupno; pojačaće nam se intuicija, a ponekad ćemo iz trenutka u trenutak svedočiti malim čudima, situacijama u kojima će se naše misli gotovo trenutno materijalizovati.

Iako će se, s više spiritualne energije u sistemu, pozitivne promene najčešće manifestovati i u spoljnom segmentu, sve će nas manje zanimati materijalno, a sve će nam važniji biti naš unutrašnji svet i duhovni razvoj, koji će se, zahvaljujući svim ovim procesima, drastično ubrzati.

Premda se često, zbunjeni vlastitim putovanjem, pitamo zašto smo morali proći kroz određena bolna iskustva, svi duboko u sebi znamo da ništa nije slučajno te da sve što nam se u životu dogodilo ili nam se događa itekako ima smisla. U ovoj dimenziji polariziranih iskustava, naime, često prvo moramo doživeti odvajanje od božanskog, da bismo se s njim ponovo mogli povezati. Kako kaže Karolina Mis, poznata američka spisateljica duhovne literature, svi mi gledamo prema nebu tek onda kad se zemlja ispod nas zatrese.

Izvor: Sensa.hr

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.