Pun Mesec u Škorpiji: šta će vam uzeti i koga će vam vratiti nebo napetih aspekata

Mnoge ljubavi nemaju veze sa Ljubavlju. Mnoge su samo pokušaji...

„Moraš prvo da se otmeš, da te svi izgube, nitko da te nema, moraš od svakog da odeš i da sebi oprostiš što si otišao, što te nigdje nema, što nisi tamo di si potreban. Moraš da odeš i da budeš sam, vidiš tko si, i onda sebi oprostiš što si to što jesi, i da oprostiš sebi što nisi sve ono što si želio biti i tek onda da se vratiš, da se daš onima koji su ti oprostili što si otišao, koji su ti oprostili što nisi ono što su oni htjeli da postaneš i koji su te prihvatili onakvog kakav si sada..."

Pun Mesec u Škorpiji događa se na 3* znaka. Naizgled usamljen u svojoj refleksiji. Nimalo za potcenjivanje. Naizgled tih i miran. Preboljiv. Ali, nije. Iako svoj jedini pravi put isprepliće sa Suncem u Biku, ovaj Mesec nam se događa pod napetim aspektom Venere i Urana koji čine konjukciju i pod još uvek aktuelnim trigonom Saturna na Veneru, kao i Plutonovog kvadrata na istu.

Mesečeve mene i lunarne faze za 2015. godinu: mesec u svim važnim fazama tokom godine...

Mesec u Škorpiji uvek donosi emocije koje su teško objašnjive kada su van kontrole. One su duboke i snažne i večito prećutane. Kao grebatori u senci koji čekaju svoja buđenja. Večite oči budnih u najsitnije sate. One su promene u nama. One na koje najčešće nismo spremni. One su ujedno i mir i ugrizi vapaja. One nas razderu i odu. Zapečaćene. Umeju da se vrate.

I ovih dana slomilo nas je sve neslomljivo. Naši životi isprepleteni sa smrću. Promene koje su ušle u naše živote sa namerom da tu i ostanu. Poharali su nas tajfuni samoće. Naši opustošeni svetovi kao da nikad nisu bili ispunjeniji i prazniji. Suočili smo se sa najgorim što je moglo biti - prepuštanjem.

Ovde nema opiranja. Hteli, ne hteli, događa nam se. Svaki naš pokušaj da popravimo stvari deluje kao trčanje u mestu. Iako to žarko želimo, ispada da je kontrola u rukama nekog drugog. Grizemo se, čupamo, krvarimo od pokušaja, ustajemo kad niko ne bi, teramo napred, izvlačimo poslednje atome snage i opet gubimo. Ili barem mislimo da je tako.

Preplavljeni razočaranjima. Zagledani duboko u sebe. Sa ukusom krivice dočekujemo jutra. Još jedna buđenja u kojima nije bilo sna. Ovih dana sanjamo noćne more. Proluprobuđeni zastajemo pred ogledalom, rušeći ga, ni ne shvatajući da smo ono najbolje što imamo.

Znam da ne volite odlaženja. Niti proparane korake u svojoj koži. Znam da odgrizen deo stvarnosti boli. Drhte neimanja svega onoga što voliš. Boli. Periodično zastajkujući. Ne prepušta nam glas. I sve što činimo kao da ni ne možemo učiniti. Nije nam dato ovoga puta da bude naše. Ni tvoje. Ni moje. Ničije. Jer iako Mesec u Škorpiji tako jako voli pripadanja, gotovo kategorički i snažno, posesivno, do poslednjeg pedlja, ipak je ovo priča o učenjima slobode.

Sve što volimo mora biti pušteno. Mora pronaći svoj put. Mora dobiti oslobođenja. Jer ljubav je naša samo kad je dajemo, uzimanja nemaju ništa sa tim. Iako je teško. Možda i najteže od svega, tek kad smo sposobni pustiti , tada ju zapravo najviše i imamo. Tada je možemo nazvati svojom.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.