Šta sve leče morske alge: evo koje vrste algi treba da imate u svom jelovniku

Više od 4000 godina alge se koriste kao hrana u Kini i Japanu, a evo zašto morke alge teba da postanu deo naše svakodneve i uobičajene ishrane!

Da li ste znali da morske alge spadaju u najkvalitetnije namirmice koje su čoveku dostupne? Ako niste, onda je ovo pravi tekst za vas. Vreme je da saznate sve o njima, načinu i količini koja je potrebana za organizam. Iza svih informacija koje ćete pronaći u ovom tekstu stoje dr Vesna Humo, savetnik za ishranu, Srećko Milićević, predsedik makrobiotičarskog udruženja Zrnce-San, Jasna Pucarević, savetnik za korekciju ishrane, dr sci Nina Bulajić, savetnik za makrobiotičku ishranu, Slavica Matić, dijetetičar-nutricionista. 

Zašto treba da jedete seme lupine: ove semenke su zdravije od soje, a evo kako utiču na naš organizam

Nema sumnje da morske alge spadaju u najkvalitetnije namirnice koje su čoveku dostupne. Iako ih najviše koriste makrobiotičari, zaista nema nikakvog razloga da ne postanu deo svakodnevne uobičajene ishrane.

Najkvalitetnije morske alge, koje možemo pronaći na nešem tržištu, su uvezene iz Japana, kao proizvodi dve vrhunske makrobiotičke firme u svetu. Može vas se učiniti da je njihova cena poprilično velika za kućni budžet, ali ne dajte se lako zavarati. Morske alge se koriste u vrlo malim količinama, tako da će vam trajati poprilično dugo. Na mesečnom ili godišnjem nivo koštaće vas kao i bilo koje druge namirnice koje kupujete.

Ali hajde da vidimo šta kažu naši nutricionisti i makrobiotičari, zašto morke alge teba da postanu deo naše svakodneve i uobičajene ishrane?

Više od 4000 godina alge se koriste kao hrana u Kini i Japanu. Danas je Japan glavni korisnik algi, a Japanci su razvili metod kultivisanja i ubiranja tzv. lisnatih algi. Dakle, kvalitet potvrđen vekovima.

Alge su fotosintetske biljke koje žive u vodi. Mnoge vrste su veoma male, neke se mogu videti jedino pod mikroskopom i često plivaju kao planktoni. Neke alge, koje često zovemo „morska trava”, istaknute su forme vegetacije. Najveće su iz roda Laminariae, (kod nas u prodaji poznate kao kombu alge), mogu biti sa veoma dugim listovima, do metra veličine, i one formiraju vrlo impresivne podvodne šume. Makroskopske alge su česte na plažama, a i inače ih često srećemo kao hranu, sastojke nekih komercijalnih proizvoda kao i parazite u vodi. Morska trava (alge) ima izuzetnu količinu mineralnih elemenata iz mora – do 36% svoje suve mase!

Sadrže natrijum, kalcijum, hlor, kalijum, sulfate, fosfate, a od mikroelemenata jod, gvožđe, bakar, cink, selen, molibden, fluoride, mangan, bor, nikl i kobalt. Alge imaju veliku količinu joda, i mi ih primarno znamo baš po sadržaju ovog elementa u tragu. Najveća količina joda nalazi se u tzv. braon algama, kao što je kombu (Laminaria japonica). Crvene i zelene alge imaju količinu joda koja, ako ih pojedemo samo jedan gram dnevno, obezbeđuje dnevnu potrebu za ovim mikroelementom! Dalje, alge su jedna od namirnica najbogatijih kalcijumom. Sadrže i nekoliko vitamina, kao što su karotin i vitamin C, kao i vitamin B12 koga nema u većini biljaka. Količina belančevina u algama varira. One sadrže malo masti, svega 1 do 5% suve materije, ali te masti imaju visoki procenat esencijalnih masnih kiselina. Zelene alge sadrže linoleinsku i alfa-linoleinsku masnu kiselinu. Takođe, imaju visok nivo vlakana, 32 do 50% suve materije, koja smanjuje holesterol!

Impresivno zar ne? Rekli bismo da je ovo sasvim dovoljan podatak da ih zasta potražimo!

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.