Šta je to mobing i kako se boriti protiv njega

Psihičko nasilje u vidu mobinga često se završava otkazom, a može da ima i brojne druge ozbiljne posledice.

sta-je-to-mobing-i-kako-se-boriti-protiv-njega_1.jpg

Mobing je psihičko nasilje koje najčešće ima za cilj da natera žrtvu mobinga da samovoljno napusti firmu. Iako se o mobingu kao obliku zlostavljanja dosta piše u poslednjih 15-ak godina, to nije moderna pojava. Psihološki pritisci su oduvek postojali. Mobing započinje konfliktom, a kada se konfliktu na radnom mestu dozvoli da naraste i poprimi neke neverovatne razmere koje rezultuju teškim psihofizičkim posledicama, pričamo o pojavi koju svako treba na vreme da prepozna.

Kako izbeći burnout syndrome: 10 strategija kojima ćete sprečiti i izlečiti sagorevanje na poslu...

Termin „mobing na radnom mestu" prvi put je opisao tokom osamdesetih godina prošlog veka psiholog Heinz Layman koji je posmatrao efekte ovog ponašanja, i primetio da su mete mobinga traumatizovane podjednako kao da su bile u ratu na prvoj liniji vatre.

Šta spada pod mobing?

Možemo reći da ova pojava ima tri glavne odlike:

  • postojanje nasilnog ponašanja (od strane jedne ili više osoba ka žrtvi mobinga)
  • traje duži vremenski period i stalno napreduje (jer mobing zapravo nastaje iz konflikta koji nikad nije rešen i koji je eskalirao; konflikt se produbljuje i pojačava)
  • nastajanje i narastanje disbalansa moći u međuljudskim odnosima (što je praktično definicija nasilja).

Usled ovoga, žrtva mobinga se nalazi pod sve većim stresom koji postaje nepodnošljiv.

Ona je prinuđena da se zaštiti bilo u kompaniji, bilo van nje. Priča se, najčešće, završava otkazom i dugotrajnim sudskim postupkom. Mobing ima ozbiljne posledice, kako po žrtvu mobinga, njenu porodicu, a tako i po firmu u celini.

Kako dolazi do mobinga?

Razlozi pojave mobinga naravno, variraju; počevši od prirode posla, preko organizacionih uzroka, do prirode odnosa između zaposlenih. Uzmimo primer mobera (onog ko vrši nasilje) i osobe koja trpi mobing:

Na prvi pogled, žrtve mobinga zamišljamo kao pasivne, zavisne, pesimistične osobe.

Međutim, stvarnost je drugačija. Žrtva mobera može da bude veoma aktivan radnik pun inicijative i samopouzdanja. U jednom skorašnjem istraživanju u Sloveniji, nađeno je da je među onima koji su bili izloženi mobingu, većina, čak 81% ispitanih, bila sa visokim obrazovanjem, a podaci dobijeni iz udruženja NO Mobbing iz Beograda ukazuju da su žrtve mobinga u Srbiji u najvećoj meri zaposleni koji su vrlo stručni za posao koji obavljaju.

Zbog čega su onda takvi radnici meta i kome smetaju?

U širem kontekstu, poslovni svet je pod uticajem globalne akceleracije - konstantni vremenski pritisci, multitasking, potreba za učenjem novih stvari, sve samo da bi se održao status quo. Trenutno ekonomsko stanje vrši pritisak i na poslodavce i na zaposlene kako bi (p)ostali konkurentni. Istina, ovo stvara brojne mogućnosti za razvoj, ali u situacijama visoke nezaposlenosti, borba za radno mesto može da se poistoveti sa borbom za egzistenciju. Žrtve mobinga, jednostavno, svojim kvalitetima ugrožavaju napadače.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.