Opasnosti jo-jo dijete: kontraproduktivna i rizična ishrana

Veliki broj ljudi praktikuje jo-jo dijete koje osim što ne pomažu dugotrajnom održavanju željene težine već mogu dovesti i do srčanih bolesti i dijabetesa.

opasnosti_jo_jo_dijete_kontraproduktivna_i_rizicna_ishrana_1

Držati dijetu, mršaviti, ponovo se gojiti, i tako u krug. Jo-jo dijete su česta pojava. Sve više ljudi drži dijetu - da bi smršali ili "zbog zdravlja" - iako većina ne zadržava smanjenu telesnu težinu. Šteta, zato što joj-jo dijeta ne samo da vremenom može da dovede do povećanja telesne težine, već može i da nas izloži riziku od srčanih bolesti i dijabetesa.

Čak i među osobama koje dosta smršaju - 10 odsto ili više - oko osam od njih deset će vratiti tu težinu u roku od godinu dana. Podaci iz Nacionalnog ispitivanja zdravlja i ishrane (NHANES) pokazuju da raste procenat osoba na dijeti koje spadaju u normalan raspon indeksa telesne mase (BMI), trenutno oko 50 odsto žena i 20 odsto muškaraca, dok preko 10 žena sa BMI-jem ispod proseka želi da smrša. Mnoge odrasle osobe, adolescenti i deca sa normalnim ili BMI-jem ispod proseka drži dijetu jer su pod pritiskom da budu mršaviji.

Da li je paleo ishrana dobra za decu: evo kako živi devojčica koja još nije probala slatkiše

Deo spoljašnjeg pritiska dolazi od poruka vezanih za javno zdravlje. "Izrazi kao što je "rat protiv gojaznosti" 'i "opsednutost mršavošću dugoročno mogu da imaju efekat bumeranga'', kaže dr Abdul Dulo, profesor na Katedri za medicinu/psihologiju na Univerzitetu u Frajburgu u Švajcarskoj. "Akcenat ne treba da bude na telesnoj težini ili telesnim mastima samim po sebi, nego na motivaciji za zdrav način života u vezi sa hranom i fizičkom aktivnošću.''

Sam čin mršavljenja - naročito gubitak mišićne mase koji prati svako mršavljenje - navodi organizam da se brani tako što povećava glad, usporava metabolizam i podstiče skladištenje masti. Metaboličko prilagođavanje je koristilo našim precima u periodima izobilja hrane i gladi, ali to nije slučaj sa današnjom ponudom hrane, koja podstiče gojenje kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju za to. Držanje dijete iznova i iznova ne smanjuje ovu izloženost. Ograničavanje hrane je čini privlačnijom, što može da dovede do prejedanja ili čak do prežderavanja, a zatim i do ponovnog gojenja.

Tada dolazi do toga da se vrati više masti nego što je bilo izgubljeno. Organizam želi da vrati izgubljenu mišićnu masu, ali prvo vraća masti, tako da želja za hranom i usporen metabolizam traju sve dok se ne vrati celokupna mišićna masa. Vraćanje više masti nego što je prethodno izgubljeno dijetom tokom svakog ciklusa mršavljenja i gojenja vremenom može da doprinese ukupnom povećanju telesne težine. Jedna studija koja je nedavno objavljena u časopisu Evolution, Medicine and Public Health kaže da ako organizam nije siguran u vezi sa dostupnošću hrane - jer ne može da razlikuje namerno držanje dijete i istinsku glad usled nedostatka hrane - onda može da dođe do većeg skladištenja masti svaki put kada ograničavanje hrane prestane nego što bi to bio slučaj da je unos hrane ostao nepromenjen.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.