Proverite da li rizikujete povišen šećer u krvi: tablica hrane sa visokim, srednjim i niskim glikemijskim indeksom

Glikemijski indeks određuje koja hrana povećava, a koja smanjuje nivo šećera u krvi! Proverite da li se namirnice sa visokim glikemijskim indeksom nalaze u vašem redovnom jelovniku...

-rizikujete-povisen-secer-u-krvi-tablica-hrane-sa-visokim-srednjim-i-niskim-glikemijskim-indeksom

Glikemijski indeks je numerička skala koja se koristi za određivanje koliko i koliko brzo pojedina hrana povisuje nivo glukoze u krvi. Glukoza predstavlja osnovnu energiju za većinu ćelija, transportuje se putem krvi, a uglavnom potiče iz ugljenih hidrata koje unosimo hranom. Hrana koja poseduje nisku vrednost glikemijskog indeksa uzrokuje mali porast glukoze u krvi, a hrana s visokim GI uzrokuje brz i velik porast glukoze u krvi.

Odvikavanje od šečera: šta se menja u telu ako 3 dana ne jedete šećer

Znanje o vrednostima GI može nam pomoći u kontroli glukoze u krvi, što može biti dobra strategija prevencije bolesti srca, povišenog holesterola, insulinske rezistencije i dijabetesa tipa II i gojaznosti. Postoji poprilična količina naučnih radova koji ukazuju na povoljan uticaj ishrane koja uzima u obzir vrednosti GI, posebno kod dijabetičara.

Proces probave ugljenih hidrata ima za rezultat razgradnju dugačkih molekula do glukoze, koja ulazi u krv. Proteini i masti imaju drugačiji metabolizam, pa zato imaju malen uticaj na povišenje glukoze u krvi.

Prisustvo glukoze u krvi uzrokuje produkciju insulina, hormona koji pomaže da glukoza uđe u stanice u kojima se koristi kao izvor energije. Kada su trenutne potrebe za glukozom u stanicama zadovoljene, višak glukoze skladišti se u jetri i mišićima za kasniju upotrebu. Popune li se i zalihe u jetri i mišićima, a glukoza je još uvek prisutna u krvi, insulin pomaže da se suvišna glukoza uskladišti kao mast.

Hranu s visokom količinom ugljenih hidrata čine žitarice (hrana načinjena od pšenice, ječma, pirinča) pa mahunarke (sočivo, grašak), povrće bogato skrobom (krompir). Voće je bogato voćnim šećerom, pa se također ubraja u hranu bogatu ugljenim hidratima. Med, razni zaslađivači i šećeri koji se dodaju u hranu tokom prerade važan su izvor ugljenih hidrata u hrani.

Prehrambena vlakna predstavljaju neprobavljive ugljene hidrate. Upravo zbog toga, vlakna ne povećavaju nivo glukoze u krvi, iako se ubrajaju u ugljene hidrate. Insulin pomaže kod ulaska glukoze u ćelije u kojima se koristi kao izvor energije, te je stoga ova molekula ključna u procesu zadovoljenja energetskih potreba organizma. Međutim, preterano lučenje insulina kroz duži vremenski period može imati nepovoljno delovanje. Istraživanja pokazuju da duža izloženost povišenom insulinu može uzrokovati povišene trigliceride i "lošeg" holesterola, sniženi nivo "dobrog" holesterola, povišen krvni pritisak, insulinsku rezistenciju, pojačan apetit, gojaznost i rizik od pojave ili pogoršanja dijabetesa tipa 2.

Budući da spomenuti problemi imaju tendenciju pojavljivanja u kombinaciji, smatra se da zajednički stvaraju sindrom. Ovaj sindrom naziva se metabolički sindrom ili sindrom X, a pretpostavlja se da je broj osoba koje pate od ovoga sindroma veći iz dana u dan. Istraživanje objavljeno prošle godine u američkom časopisu za kliničku ishranu, donosi saznanje o uticaju hrane s visokim glikemijskim indeksom na veću incidenciju koronarne bolesti srca.

Plan ishrane koji podrazumeva nisku ili umerenu vrednost glikemijskog indeksa može imati pozitivan uticaj na prevenciju i terapiju hroničnih bolesti i metaboličkog sindroma. Verovatno ste primetili da se nakon konzumacije slatkiša, ili slične hrane bogate konzumnim šećerom, koja izaziva nagli porast indulina, osećate umorno i letargično, ili drugom rečju loše. Ovaj osećaj javlja se usled preterane produkcije insulina, što uzrokuje sniženje glukoze ispod normalne vrednosti, kao i pojavu hipoglikemije i umora. Ako naša glukoza u krvi neprestano naglo raste i snižava se tokom dana, jasno je da se ne osećamo dobro. Ako uspemo da odaberemo hranu koja održava stalni nivo glukoze u krvi, osećamo se odlično i puni smo energije.

Ograničite unos hrane od belog brašna i belog šećera. Ova hrana uključuje svu procesiranu hranu koja je bogata navedenim sastojcima. Krompir takođe ima visoku GI vrednost.

Izabirite hranu bogatu prehrambenim vlaknima. Hrana bogata prehrambenim vlaknima probavlja se duže, te stoga uzrokuje manji porast glukoze u krvi. Neprocesuirana hrana, posebno žitarice, koja sadrži prirodno prisutnu količinu prehrambenih vlakana, sporije prolazi kroz probavni sistem. Osećaj sitosti traje duže nakon konzumacije ovakve hrane. Hrana bogata vlaknima su celovite žitarice, povrće, mahunarke, orašasti plodovi, semenke, voće. Citrusi imaju niži glikemijski indeks od većine vrsta voća.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.