Ko je bila boginja Evropa

Litvanska naučnica Marija Gimbutas tvrdi da je nekada postojala kultura koju je ona nazvala Starom Evropom. Njeni pripadnici obožavali su princip Boginje, a iza sebe su ostavili predmete koji svedoče o miroljubivoj, "ženskoj" verziji civilizacije.

Dvadeset godina od smrti naučnice i jedne od vodećih arheologa, Marije Gimbutas (1921-1994), povod je da se podsetimo njenih ideja. Gimbutas svakako nije spadala u "obične" arheologe, na čije je neodobravanje neretko nailazila. Zamerali su joj da je previše slobodna u interpretacijama naučnih podataka, dok je ona svoje kolege smatrala previše krutim.

Marija Gimbutas je bila svestrana osoba, sa velikim znanjem ne samo iz oblasti arheologije, već i etnologije. Doktorirala je arheologiju 1946. na Univerzitetu u Tibingenu, potom je emigrirala u SAD, gde je provela neko vreme kao istraživač na Harvardu, da bi konačno 1963. postala profesor Evropske arhelogije, na U.C.L.A. univerzitetu u Los Anđelesu, gde je predavala skoro do kraja života. Njene najpoznatije knjige - "Boginje i bogovi Stare Evrope", "Jezik Boginje" i "Civilizacija Boginje", prikazuju sliku drugačije neolitske Evrope, koja se kosi sa tradicionalnim pogledom na praistorijska društva.

Gimbutas je tvrdila kako nam brojna arheološka nalazišta u Evropi, naročito na Balkanu (uključujući i ona vezana za Lepenski vir i Vinčansku kulturu), govore o postojanju Stare Evrope, civilizacije koja je cvetala između 6500. do 3500. godine pre naše ere. Evropa je u tom dobu uživala u miru, dok su umetnost i kultura bili posvećeni obožavanju Boginje, univerzalnog majčinskog i ženskog principa rađanja, stvaranja i plodnosti celokupnog sveta. Do ovakvog zaključka Gimbutas je došla na osnovu brojnih figura, za koje je ona smatrala da su posvećene Boginji, kao i na osnovu odsustva oružja i drugih arheoloških podataka koji bi ukazivali na ratove.

Prema Mariji Gimbutas, ideja da je rat deo civilizacije i da je neizbežan u kompleksnim društvima, bila je pogrešna. Zbog tog pogrešnog stanovišta, kulture neolitske Evrope uglavnom su posmatrane kao zametak nečega, odnosno kao nerazvijena društva sa nejasnom i nerazrađenom religijom i socijalnim odnosima. Gimbutas je tvrdila upravo suprotno. Inspiraciju u njenoj viziji mirne neolitske, "ženske" Evrope, našli su mnogi: feministkinje, umetnici, ekolozi i razni duhovno usmereni ljudi.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.