Zašto nam je teško da prihvatimo različitosti

Momenat u kome se odreknemo svoje različitosti zarad sopstvene istine je onaj u kome iskreno i bez prosuđivanja možemo da osetimo druge ljude.

govor_tela_lazljivaca_10_znakova_koji_pokazuju_da_neko_laze_1.jpg

Ne postoji ispravno i pogrešno, ne postoji način da utičemo na to kako će neko drugi doživeti istu stvar koju gledamo. I u tome je lepota. Klod Mone je slikao istu scenu dve godine, dva plasta sena na polju, a u zavisnosti od doba dana, svetla, vlažnosti vazduha slika je uvek bila drugačija.

Jedan posmatrač, jedan objekat, različita slika. Zamislite da to umnožite sa bezbroj promenljivih: više posmatrača, različitih uslova... Verovatno bismo mogli da napunimo prostor nekog povećeg muzejskog prostora slikama plastova sena.

3 korisne vežbe samoposmatranja...

Iz nekog razloga, ove različitosti ne raduju ljude. Kao da ih onespokojavaju, unesu nemir i stvaraju sumnju u istinitost sopstvene predstave. Ne postoji ispravno i pogrešno.

Lepota istine upravo jeste što ona nije u nama kao posmatračima, već u ta dva plasta sena: nepomerljivi i tihi oni nam ne nameću svoju istinu - ona je jednostavno tu. Princip po kome posmatramo stvarnost oko sebe važi i za ljude koji prolaze, dolaze i zadržavaju se u našim životima.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.