Zaštitite se od loših vesti

Kako stvari stoje, nikad nije bilo teže odoleti negativnim uticajima koji se šire na sve strane nego u današnje vreme. Budući da su masovni mediji osvojili svaki naseljeni kutak Zemlje, i da hoćemo, ne možemo da izbegnemo bombardovanje svim i svačim koje iz toga proizlazi. Ali, ipak možemo da primenimo neke od preventivnih mera dok usput ne razvijemo sposobnost da ne budemo pod kontrolom rekla-kazala spoljašnjih informacija koje dolaze od raznih autoritarnih izvora.

Izvor loših vesti

Možemo da mislimo i verujemo da je izvor loših vesti u samim događajima kao takvim.  Teško da možemo i da pretpostavimo da je njihov izvor zapravo posledica loših namera i akcija kreatora javnog mnjenja. U suprotnom, zašto bi nas zastrašivali, iz dana u dan, dok plasiraju sve te negativnosti u javnost ako ne zbog želje da um i energiju drugih imaju pod svojom kontrolom.

Jedna od pogubnih posledica egocentričnog ponašanja autoritarnih figura jeste to što im većina ljudi hipnotisano veruje. A kada neko slepo veruje u sve i svašta, onda mu doslovno to i rade. Preventive radi, da se to slučajno i nama ne bi desilo, da ne bismo ostali bez zdravog razuma, izdvajamo nekoliko moćnih kako ne biti žrtva loših vesti.

Budi u svetu, ali ne budi deo sveta

Ako znamo koliko je teško da ne budemo identifikovani sa sadržajima sopstvenog uma i čulnim objektima, onda nam je nesumnjivo jasno da je ovaj princip, ili kako, jedan od najvećih izazova koji postoje. Biti u svetu a ne biti njegov deo, kako je to uopšte moguće? Oni malobrojni među nama koji su to u stanju, zapazili su da je ključ veštine u biti svestan ko smo mi stvarno. Jer, kada smo svesni sebe, identifikacija sa ličnošću otpada kao zmijska koža. U suprotnom, ne postoji šansa da sprečimo poistovećivanje sa personom koja je ni manje ni više nego proizvod sveta.

Pokušaj da izbegnemo svet nije moguć, osim u negativnom smislu, naravno. U pozitivnom smislu, moguće je naučiti da inteligentno živimo u svetu ne identifikujući se pri tom s njim.

Postoje dva glavna koraka ili kako.

Prvi korak odnosi se na neposredno svesno saznanje istine ko smo mi stvarno. Usput, jedna od centralnih tema u jogi, na primer, tiče se upravo tog pitanja, pored sticanja veštine da se vitalnost i sreća održavaju do kraja. Za one koji nisu u jogi, jedan od načina da saznaju ko su oni stvarno jeste druženje sa onima koji to već znaju. Pitanje je samo ko to zna i kako da ga pronađemo. Možda neki iz tima Sense znaju. U svakom slučaju, neki sigurno znaju.

Drugi korak jeste učenje da živimo direktno iz sebe, a ne iz ličnosti. Nažalost, ako ne znamo ko smo mi stvarno, neće biti toga ko bi radio na tome. Sam pokušaj biće osujećen nemogućnošću da to izvedemo, jer nema glavnog gazde, ili ko sam ja. Naravno, uvek se nađe neko ja sa kojim se poistovetimo, koje radi i ovo i ono (čitaj, svašta nešto) na "sebi". Kao u snovima, na primer. Sad igramo ovu ulogu, sad onu... Međutim, kada se probudimo, shvatimo da je to bio samo san. Drugim rečima, da oni mi iz snova nisu ovaj ja u budnom stanju. Isto tako, postoji razlika i između personalnosti i toga ko smo mi stvarno.

Od kada je sveta i veka, ljudi su se pitali ko sam ja van svih tih maski. Ako postoji neka prednost u ovome svetu, onda je to znati pravog sebe. Jedino tada možemo istinski naučiti da živimo iz sebe, a ne iz onoga što nam je svet dao. To što je od sveta koristimo onda kada nam i koliko treba.

Identifikuj odakle stižu loše vesti i jednostavno prestani da ih konzumiraš

Kada je u pitanju ovaj korak, stvari nisu nimalo jednostavne kao što izgledaju, čak ni kada savršeno jasno znamo odakle non-stop stižu loše vesti i da nam to donosi tonu briga, sumnji, strahova i ostalih paralizatora. Jedan od glavnih problema tiče se svakako zavisnosti od pogubne navike na nesreću, negativnost, strah, nedostatak i ostalu patnju. Ako malo bolje pogledamo, videćemo da upravo iz toga proizlazi gubitak sposobnosti razlikovanja do koje mere sve te enormne količine negativnih uticaja utiču na naše sisteme, a posebno na nervni. Stoga, pravo pitanje jeste kako da ukinemo tu dugogodišnju pogubnu naviku na patnju i njeno predviđanje. Figurativno rečeno, kako da prestanemo da kopamo jamu u koju potom sami upadamo?

Za početak, pogledajmo u kakvom se stanju nalaze naše telo, disanje, emocije i mentalni nivo. Drugim rečima, postanimo svesni realnih posledica na naše psihofizičko zdravlje. Zapazimo da li smo i do koje mere umorni, iscrpljeni, ugušeni, zabrinuti, uplašeni, konfuzni, nesigurni, anksiozni, depresivni... I naravno, zapitajmo se koliko na sve to utiču loše vesti koje redovno čitamo u novinama, gledamo na televiziji, slušamo na radiju, prodavnici, pijaci, crkvi, od ovoga ili onoga. Budimo iskreni i priznajmo istinu. Jer tek kada znamo istinu, imaćemo moć da stvarno nešto promenimo. Na primer, ne treba nam mnogo rezona da shvatimo da gledanje dnevnika samo loše utiče na nas. Sistematski negativni uticaj uzeo je toliko maha da je gotovo nemoguće da ostanemo čisti i zdravi, osim ako ne isključimo TV onda kada paradiraju raznorazne negativne vesti. Moja namera nije da vas savetujem da prestanete da gledate dnevnik (i sve što ima veze s tim), čitate novine i gajite lošu naviku da redovno interpretirate u društvu šta ste gledali ili čuli. Ne, nikako, vi vrlo dobro znate šta vredi gledati, čitati, pričati i raditi. Pitanje je samo da li to primenjujete u praksi.