Šta je to samopouzdanje?

Kad bih mogao nazad da se vratim, težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen, od trenova samo; nemoj da propuštaš sada.
Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli bez toplomera, termofora, kišobrana i padobrana; kad bih opet mogao da živim, putovao bih lakši. (Horhe Luis Borhes)

Ne znam formulu za uspeh, ali formula za neuspeh je kada pokušavaš da ugodiš svima. (Bill Cosby)

Mogućnost i sposobnost da se uzdamo samo u sebe i svoje potencijale dovodi nas do samospoznaje, što je čovekovo najveće postignuće. Biti svestan svojih kapaciteta, voleti sebe i znati da svaki čovek govori, radi i ponaša se iz svoje pozicije i stanja, deo je sazrevanja i prihvatanja sebe i drugih onakvima kakvi jesu.

Samopouzdanje nije nešto sa čim se rađamo. Nije nasledno. Ono se gradi i ruši, ili pogrešno gradi i ponovo stvara.

Zamislite da ste rođenjem od svojih roditelja dobili plac na kome treba da sagradite sopstvenu građevinu ili stan koji treba da opremite po sopstvenom ukusu. Pri tom, ne treba da gledate i kopirate kakva je komšijina, jer komšija nema i ne treba da bude. Šta ćete na svom placu da sagradite, ili kako ćete da opremite sopstveni stan, odlučujete sami. Kao mali, bez iskustva, pravite detinje nesigurne poteze. Roditelji su tu kao značajna podrška i neko ko može i treba da pomogne u građenju tako delikatne građevine.

Slika deteta

Slika o sebi ili spoznaja sebe je to kako vidimo sebe, kako opisujemo sebe i svoja unutrašnja stanja. Spoznavanje sebe težak je i složen zadatak. Dete počinje sa spoznajom sebe već u prvim mesecima života, kada gradi poverenje u svoje roditelje.  Ono upoznaje sebe igrom, a odnos prema sebi gradi najviše na osnovu roditeljskog reagovanja, komentara koje mu odrasli upućuju, onoga što roditelji o njemu misle i verbalizuju, kada i kako ga hvale, kada i zbog čega ga kude... Ovi roditeljski komentari, pohvale, grdnje, mišljenja, primedbe...odlučujući su za detetovo viđenje sebe.

Kada dete ima zdrav, pozitivan odnos prema sebi, pozitivnu sliku sebe, ono poznaje sebe, poznaje svoje najbolje i najslabije strane, poznaje svoje prednosti i ograničenja, zna šta može, a šta ne može, zna u čemu je dobro, i šta još treba da nauči... Prihvata sebe takvim kakvo jeste, voli sebe.

Pozitivan odnos prema sebi donosi samopouzdanje, samopoštovanje, sigurnost u sebe, bolji uspeh. Stvara se skladna, pozitivna relacija sa drugima, i poverenje u druge.Razvija se emocionalna stabilnost. Povećeva se verovatnoća uspešnog "nošenja" sa stresom u životno nepovoljnim situacijama. Govoriti detetu i stvarati osećaj da nikada nije dobro, posramljivati ga i negirati njegova postignuća, vodi u loše samopouzdanje ili njegovo pomanjkanje. To je dobar put za odrastanje anksioznih, nesigurnih, ranjivih ljudi.