Sa 4, 5, 6 ili 7 godina: kada je za dete najbolje da krene u školu

Koje je pravo vreme kada bi deca trebalo da počnu zvanično, obavezno obrazovanje i krenu u školu, pitanje je koje izaziva dosta polemika širom sveta...

sa_4_5_6_ili_7_godina_kada_dete_treba_zvanicno_da_zapocne_da_se_obrazuje_2

Uzrast kada mališani polaze u prvi razred, tako, varira od države do države, pa deca u Severnoj Irskoj, na primer, kreću u školu sa 4 godine, u Engleskoj sa 5, u Nemačkoj sa 6, a u nekoliko evropskih zemalja kao što su Finska, Danska i Švedska sa navršenih 7 godina. Ovakve različitosti u pristupima temelje se na drugačijim situacijama sa kojima se suočavaju zemlje.

To su, pre svega, pružanje i troškovi nege deteta, istorijska tradicija, dok se neke zemlje vraćaju i na zakone protiv eksploatacije dece i dečijeg rada koji su bili na snazi u 19. veku. Takođe, važno je pomenuti da sve pomenute zemlje imaju kao opciju predškolsko obrazovanje koje nije obavezno, ali koje može biti toliko popularno da skoro sva deca učestvuju u njemu.

Prošlog meseca više od 100 naučnika i stručnjaka iz ranog obrazovanja napisalo je pismo u kome se osuđuje pristup britanske vlade ranom obrazovanju dece. Naime, oni su bili uvereni da tako rani polazak u školu, gde je fokus na ocenjivanju uspeha dece, prilično štetan za decu. U isto vreme, predlagali su da bi mališani trebalo više da u ovom uzrastu posvećeni igri baziranoj na učenju i otkrivanju.

Oni su takođe izrazili zabrinutost činjenicom da su pristupi vladinih zvaničnika u vezi sa predškolskim ustanovama previše usmereni na pripremu dece za formalna ograničenja u učenju, koja su neophodna kada deca krenu u školu. Takođe, primedba se odnosila i na to je fizički, društveni, emocionalni i kognitivni razvoj dece otežan, jer deca nemaju pristup aktivnoj i kreativnoj igri na otvorenom prostoru. Drugim rečima, obrazovni sistem se previše fokusira na informacijama i savlađivanju veština pisanja i čitanja, nego što deci dozvoljava da istražuju, imitiraju i razvijaju svoje društvene veštine kroz igru.

Deo rešenja bi mogao da bude taj da deca kasnije polaze u školu, uz vrtiće koji pružaju kvalitetno obrazovanje bazirano na igri:

Deca koja polaze u školu sa šest ili sedam godina - posle nekoliko godina kvalitetnog obrazovanja u vrtićima - ostvaruju bolje rezultate tokom školovanja kao i viši nivo dobrobiti. Uspeh skandinavskih obrazovnih sistema ukazuje na to da mnogi problemi koje se uporno javljaju u engleskom obrazovanju - kao što su dubok jaz između ostvarenih rezultata bogate i siromašne dece, problemi sa pismenošću dečaka, i pitanje polaska u školu dece koja su rođena na leto, mogu da se reše ako se iz korena promeni razmišljanje naše politike ranog obrazovanja.

5 saveta za roditelje: kako pomoći detetu koje se boji škole...

Moje iskustvo u vezi sa učenjem dece od 2 godine čini me pomalo skeptičnom. Učenje kroz igru u ranim godinama je bez sumnje od izuzetne važnosti za sve aspekte razvoja naše dece.

Mnogo puta sam viđala decu koja su započinjala svoje formalno obrazovanje u školama kada očigledno nisu bila spremna za to, a opet, sa druge strane, viđala sam i mnogo dece koja su u uzrastu oko 3 godine voljna i spremna za savladaju formalnije akademske zadatke (na jedan interaktivan, uravnotežen način) kao što su učenje slova, glasova i brojeva.

Šteta je da se ovako nešto ne podstakne, kada su neka deca već tako očigledno motivisana da uče i kada im njihov razvoj to omogućava.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.