Projekcija, kompenzacija, racionalizacija: 9 odbrambenih mehanizama kojima reagujemo na frustraciju

Prepoznavanje odbrambenog mehanizma kod nas samih pomoći će da lakše prepoznamo mehanizme odbrane kod drugih.

projekcija_kompenzacija_racionalizacija_9_odbrambenih_mehanizama_kojima_reagujemo_na_frustraciju_aps

1. Negiranje

Ovaj obrambeni mehanizam jednostavno se prepoznaje kad su u pitanju drugi, ali može nas voditi daleko od realnosti kad smo u pitanju mi sami. To je ono kad postoji neka želja ili neki motiv s kojima iznova idemo glavom kroz zid. Na primer neko želi da bude pevač, a pritom negira činjenicu da baš nema sluha. Ili, muškarac želi da osvoji ženu koja ga ignoriše i odbija, a on nikako da shvati kako ga upornost ne vodi nigde. Ispod čvrstog sloja negacije nalazi se ono što se doživljava vlastitom manjkavošću ili slabošću. U prvom primeru - nedostatak talenta, u drugome nesigurnost u svoju privlačnost.

2. Potiskivanje

Potiskivanje je osnovni mehanizam obrane koji nastaje na temelju negacije. Kad nismo u stanju da se suočimo s nekim impulsom ili željom, moramo je potisnuti. Tako se cenzurišu seksualne želje, agresivni porivi i ostalo što nam se ne sviđa jer „nismo takvi". Zbog potiskivanja nesvesnih želja, naizgled vrlo moralna i mirna osoba može imati snove pune perverzija i nasilja. Osim u snovima, potisnuti sadržaji mogu se manifestovati u šalama, dvosmislicama i omaškama u govoru. Što je sastav moralnih normi krući, to je potiskivanje veće. Zato najviše problema s potisnutim sadržajima imaju ljudi koje su odgajili religiozni fanatici. Na primer, osoba koja seksualnost smatra prljavom ili lošom i zato je se boji, može postati impotentna ili frigidna.

Pet saveta za poboljšanje emocionalne inteligencije...

3. Regresija

Ovaj odbrambeni mehanizam aktivira se kad smo frustrirani, povređeni ili pod stresom, a manifestuje se kao povratak na neku od ranijih faza razvoja. Kako bismo izbegli odgovornost, počinjemo da se ponašamo infantilno - durimo se, povlačimo, tražimo zaštitu. Na taj način nesvesno pokazujemo da se ne možemo nositi sa situacijom i da je uloga odrasle osobe koja jasno izražava svoje osećaje i donosi zrele odluke trenutno za nas preteška. Primer za tipično regresivno ponašanje je povratak roditeljima i ponovno preuzimanje uloge deteta nakon propale veze. Vraćanje daje privremeni osećaj sigurnosti - „nekome je ipak stalo do mene".

4. Projekcija

Projekcijom na drugu osobu prenosimo ono što nismo u stanju da prepoznamo i prihvatimo u sebi samima. To znači, imamo li neki film u glavi, možemo ga projektovati na drugu osobu kao da je on/ona platno, a ne biće s vlastitim osećanjima i mislima, odnosno vlastitim filmovima.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.