Kako da uz pomoć mašte otkrijete tajne svoje ličnosti: 4 koraka aktivne imaginacije dovode do samospoznaje

Aktivna imagincija predstavlja poseban način korišćenja snage naše mašte, a evo kako da u 4 koraka otkrijete tajne svoje duše!

maste-tajne-licnosti-4-koraka-aktivne-imaginacije-dovode-do-samospoznaje2

U polju imaginacije, dva nivoa svesti teku jedan u drugi isto onako kao što se dve reke spajaju čineći jedan moćan vodotok. Svesno i nesvesno tu dopunjuju jedno drugo; oni počinju zajedno da rade; rezultat je to da vaša celovitost počinje da se oblikuje kao jedinstvo. Dijalog svesnog i nesvesnog uma aktivira transcendentnu funkciju, sopstvo koje predstavlja njihovu sintezu.

Robert A. Džonson , ,,Unutrašnji rad"

Da li možemo da osvestimo druge i šta da radimo s partnerom koji ne želi da se promeni

Aktivna imagincija predstavlja poseban način korišćenja snage naše mašte. Interesantno je da ju je razvio još veliki psihijatar, utemeljivač analitičke psihologije, Karl Gustav Jung, a da nije postala široko poznata i primenjiva. Najjednostavnije rečeno, u aktivnoj imaginaciji stupamo u dijalog sa različitim delovima sebe koji postoje u našem nesvesnom. Mogli bismo reći i da je, na neki način, slična sanjanju, osim što smo potpuno budni i svesni tokom razgovora. Upravo ta činjenica da smo tokom celog procesa potpuno svesni šta se događa, predstavlja suštinsku odliku ove tehnike samospoznaje.

Robert Džonson, jungovski analitičar i autor knjige ,,Unutrašnji rad", kaže kako je Jung, iako je u svom radu sa pacijentima vrlo cenio snove, smatrao da je aktivna imaginacija delotvorniji put ka nesvesnom. Kada sanjamo, mi dobijamo signale od svog nesvesnog, ali naš svesni um u tome ne može da učestvuje dok se ne probudimo. Pri aktivnoj imaginaciji, svesni um je budan i učestvuje u svemu što se događa, sva zbivanja se odvijaju na imaginativnom nivou, koje predstavlja mesto susreta između svesnog i nesvesnog u čoveku.

Ova vrsta imaginacije naziva se aktivnom upravo zato što naš svesni um, naš ego, ulazi u unutrašnji svet, hoda po njemu, govori, sukobljava se i raspravlja, druži se sa likovima koje tamo susreće. Mi svesno ulazimo u interakciju sa nosiocima uloga kroz konverzaciju, zajedničke avanture, razmenu mišljenja. Upravo se po ovom, aktivnom učešću naše svesti aktivna imaginacija razlikuje od maštanja koje je pasivno. Pasivno maštanje isto tako čine slike koje potiču iz našeg nesvesnog, ali kada maštamo, mi smo pasivni, odnosno samo posmatramo zbivanja koja se događaju, kao da gledamo neki film, ne učestvujući svesno u zbivanjima čiji smo svedoci.

Kada govorimo o aktivnoj imaginaciji, većini ljudi se nameće pitanje: Da li je sve ovo samo moja izmišljotina, nekakva igra mog uma? Robert Džonson naglašava da je u imaginaciji ,,gotovo nemoguće stvoriti bilo šta što nije autentični izraz nečega u našem nesvesnom. Cela funkcija imaginacije jeste da izvuče materijal iz nesvesnog, da taj materijal zaodene u slike i da ga prenese svesnom umu. Šta god se pojavi u imaginaciji moralo je živeti negde u tkivu našeg nesvesnog pre no što ga je imaginacija uobličila u sliku".

Ovo je slučaj čak i kada se radi o osobama koje namerno žele da nešto izvrnu i predstave drugačijim, odnosno da sastave nešto besmisleno i glupo kako bi se podsmehnuli terapeutu. Materijal koji dobijamo kroz imaginaciju i tada predstavlja neki skriveni deo pojedinca, jer on ne može nastati ni iz čega, već mora poticati iz unutrašnjosti osobe koja stvara slike. U aktivnoj imaginaciji najvažnije je samo iskustvo. Suprotno od snova, kod kojih je potrebno analizirati simbole i otkrivati njihova značenja, kod aktivne imaginacije analiza može imati suprotan efekat, jer nam skreće pažnju sa samih zbivanja, što je suština ove tehnike. Zato je vrlo važno da tokom same imaginacije ne dozvolimo analitičkom mišljenju da nam omete iskustvo.

Četiri koraka aktivne imaginacije

1. Poziv upućen nesvesnom

Prvi korak ka aktivnoj imaginaciji svakako je upućivanje neke vrste poziva svom nesvesnom, odnosno delovima nas koji tamo obitavaju da izađu na površinu i uspostave kontakt s nama. Taj poziv se upućuje tako što svoj um preusmerimo na zbivanja unutar nas samih, umesto na spoljašnji svet. Prosto usmerimo svoj unutrašnji vid na neko mesto u sebi, a onda čekamo. Postoji nekoliko načina da započnemo aktivnu imaginaciju. Jedan je da jednostavno čekamo u pripravnosti, što bi bio najčistiji oblik. On podrazumeva da svoj um potpuno očistimo od svih misli o spoljašnjem svetu i jednostavno čekamo da vidimo ko će se pojaviti. Ovaj pristup nekada zahteva mnogo strpljenja i koncentracije. Kako mnogim ljudima ovaj metod nije toliko blizak, jer im je teško da prosto usredsrede um i čekaju, Džonson predlaže i druge načine za započinjanje aktivne imaginacije.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.