Potraga za svetlom kroz pokret: odsjaj ideja koreografkinje Jovane Rakić

Kroz proces stvaranja prostora za savremenu igru u našoj zemlji i našim umovima, Jovana pomera granice sopstvene umetničke prakse težeći novim saznanjima.

potraga_za_svetlom_kroz_pokret_odsjaj_ideja_koreografkinje_jovane_rakic_1

Jovana Rakić uvodi nas u svet savremenog plesa, umetničke prakse koja u Srbiji postoji u okviru savremenih izvođačkih umetnosti od kraja 1990-tih i početka 2000-tih. „U izvođačkom smislu, savremeni ples podrazumeva poznavanje modernih i postmodernih plesnih tehnika i raznoliku fizičku spremnost. Dakle, u odnosu na, na primer, balet, on napušta normiranu formu izražavanja."

Kako savremeni ples podrazumeva promišljanja, propitivanja i istraživanja različitih društvenih pitanja, Jovana kaže da ga u tom smislu možemo doživeti oslobađajućim za onoga ko se njime bavi, ali i za onoga ko ga posmatra. Upravo je savremenom plesnom predstavom „Scrape" mlada koreografkinja pokušala da pomeri sopstvene granice u promišljanju i svojoj umetničkoj praksi.

Dok igram, zaboravljam na sve ostalo...

„Na predstavi smo zajedno radili mesec i po dana, a kreativni tim su činile plesačice i saradnice u kreativnom radu: Jana Milenković, Milica Pisić, Natascha Schmelz, zatim, Marko Pejović - dramaturg, Bojan Palikuća koji se bavio dizajnom zvuka i muzikom, kostimograf Boris Čakširan, producent Ksenija Đurović i Katarina Popović koja je uradila grafički dizajn. Svako je dragocenom posvećenošću doprineo predstavi što mislim da se vidi na izvođenjima.

Ipak, najveći izazov je uvek na izvođačima, a mislim da ova predstava od njih traži specifičan psiho-fizički napor. Delimično i zato što izvode zajedno, zavise jedna od druge, a naizgled svaka od njih funkcioniše sama. Tokom predstave ponašanje plesačica je svedeno i one se koncentrišu na ono što rade. U prvom delu predstave, one ispunjavaju zadatke. Dakle, ono što posmatramo nije prezentacija određene situacije, već se ona dešava tu ispred nas. Stalnom repeticijom uspostavljaju sistem, strukturu, koja se zatim menja. Tokom procesa rada razmišljali smo o tome šta znači prekinuti kontinuirano kretanje, koliko je moguće biti subverzivan u odnosu na stalni pritisak ka progresu i stalnoj proizvodnji. Ovo istraživanje je rezultiralo atmosferom stalne produkcije u kojoj mirovanje, i kada se desi, deluje kao privid, kao i stalno poigravanje svetlom - onim što se može ili ne može videti, saznati o drugom i svim onim rubnim mestima našeg ličnog i zajedničkog iskustva."

U predstavi se poigravate svetlošću i svetlosnim efektima, što svaki put stvara drugačije obrise i oblike na sceni. U kom svetlu nas vide drugi ljudi, a u kom svetlu se prikazujemo?

Predstava se obraća gledaocu bez očiglednog narativa, kroz atmosferu stvorenu jednostavnim koreografskim postupcima i dramaturgijom svetla i zvuka. Kada sam pre godinu dana pokušala da artikulišem koncept na kojem ću raditi, imala sam samo ideju o atmosferi koja nastaje u situacijama u kojima se subjekt nazire u nedovoljnom svetlu ili na rubu automobilskog fara, nikada jasan. To hladno svetlo može biti i svetlo display-a, telefona u kojem se najčešće „ogledamo" i predstavljamo.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.