Psiholog otkriva zašto je stres koristan: kako hormon oksitocin deluje na srce i dušu

Novi podaci o delovanju stresa otkrivaju neverovatnu ulogu koju on igra u održanju zdravlja ali i dobrih ličnih odnosa sa drugima...

psiholog-otkriva-zasto-je-stres-koristan-kako-hormon-oksitocin-deluje-na-srce-i-dusu

Imam nešto da vam priznam, ali prvo hoću da vi priznate nešto meni. Hoću da podignete ruku, vi koji ste iskusili relativno malo stresa u protekloj godini. Bilo ko?

A umerenu dozu stresa?

Ko je osetio veliku količinu stresa? Da. I ja, takođe.

Ali to nije moja ispovest. Moja ispovest je ovo: ja sam zdravstveni psiholog i moja misija je da pomognem ljudima da budu srećniji i zdraviji. Ali plašim se da nešto što podučavam poslednjih 10 godina čini više lošeg nego dobrog i ima veze sa stresom. Godinama govorim ljudima da ih stres čini bolesnim. To povećava rizik od svega - od prehlade do kardiovaskularnih bolesti. U osnovi, pretvorila sam stres u neprijatelja. Ali promenila sam svoje mišljenje o stresu, i danas želim da promenim vaše.

Dozvolite mi da počnem sa proučavanjem koje me je nateralo da promislim o celom svom pristupu stresu. Ovo proučavanje je pratilo 30.000 odraslih u SAD-u osam godina i počelo je pitajući ljude: "Koliko ste stresa doživeli u protekloj godini?" Takođe, pitali su i: "Da li verujete da je stres štetan po vaše zdravlje?" Zatim su uzeli javne evidencije smrti da saznaju ko je umro.

(Smeh)

Okej. Loše vesti na početku. Ljudi koji su doživeli dosta stresa prethodne godine imali su za 43 procenta povećan rizik od umiranja. Ali to je važilo samo za ljude koji su i verovali da je stres štetan za vaše zdravlje. (Smeh) Ljudi koji su iskusili dosta stresa, ali nisu verovali da je stres štetan, nisu imali uvećane šanse da umru. Zapravo, imali su najniži rizik od umiranja u odnosu na bilo koga u studiji, uključujući i ljude koji su imali relativno malo stresa.

Istraživači su procenili da preko osam godina, koliko su pratili smrtnost, 182.000 Amerikanaca je umrlo prerano, ne od stresa, već od verovanja da je stres loš po njih. (Smeh) To je više od 20.000 smrti godišnje. Ako je ta procena tačna, to čini verovanje da je stres loš po vas petnaestim najvećim uzrokom smrti u Sjedinjenim Američnim Državama u protekloj godini, koji ubija više ljudi nego rak kože, HIV/SIDA i ubistvo.

(Smeh)

Vidite zašto me je ova studija prepala. Ovde trošim toliko energije govoreći ljudima da je stres štetan po zdravlje.

Tako, ova studija me je naterala da se zapitam: da li će vas promena mišljenja o stresu učiniti zdravijim? I nauka ovde kaže da. Kada promenite svoje mišljenje o stresu, možete da promenite i reakciju svog tela na stres.

Da bih vam objasnila kako ovo funkcioniše, želim da se svi pravite da ste učesnici u studiji stvorenoj da vas stresira. Proučavanje je nazvano test socijalnog stresa. Uđete u laboratoriju i kažu vam da morate održati petominutni nepripremljeni govor o vašim ličnim slabostima komisiji stručnih ocenjivača koji sede ispred vas i da bi bili sigurni da osećate pritisak, uperili su jaka svetla i kameru u vaše lice, otprilike ovako. A ocenjivači su trenirani da vam daju obeshrabrujuću, neverbalnu reakciju kao ovu (grimasa).

Ovi rituali su stari vekovima, a veruje se da donose sreću: probajte ovih 5 rituala za život bez stresa i briga...

(Smeh)

Sada kada ste dovoljno demoralizovani vreme je za drugi deo: matematički test. Bez vašeg znanja, eksperimentatori su trenirani da vas tokom testa uznemiravaju. Sada ćemo svi zajedno to da uradimo. Biće zabavno. Za mene.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.