Postavite granice: zaštita lične slobode, prostora, privatnosti i ličnog razvoja

U ličnom prostoru, mi svesno odlučujemo kome ćemo dati dozvolu da uđe i učimo kako da blago, ali odlučno kažemo ne!

granice_ljubavi_2.jpg

Kada sam se udala, smatrala sam da biti u braku podrazumeva da granice između mog supruga i mene ne postoje. Ljubav koja nas je spojila u brak sa sobom je donela bezrezervno poverenje i osećanje da smo produžetak onog drugog. Predala sam jedan deo sebe i postala supruga. Onda su se rodile ćerke. Nisam ni razmišljala o tome da postavim granice.

Moj prostor u koji su one mogle da ulaze je bio uvek otvoren. Predala sam deo sebe i postala majka. Dok smo zaljubljeni i dok su deca mala ne razmišljamo o granicama. Onda dođe trenutak da to ulaženje u našu privatnost bez kucanja, bez izvinjenja počne da nam smeta. Želimo da vratimo svoj život nazad, da imamo svoje vreme, nešto što ne želimo da delimo ni sa kim... Ta potreba za ličnom slobodom se nekada pogrešno tumači kao sebičnost.

Mi smo deo kulture u kojoj granica i mera nisu jasno postavljene. Naši familijarni i korporativni odnosi su vrlo fleksibilni. Upravo je to razlog za nezadovoljstvo i loše međuljudske odnose. Stvaranje zdravih granica je važno za lični razvoj iz dva razloga: prvo da bismo bili u zdravim odnosima sa drugima i drugo - da bismo se osećali dobro sami sa sobom, jer smo mi odgovorni za naše fizičko, emotivno i mentalno stanje.

Privatnost se može povrediti - tako što neko nepozvan "upada" u naš životni prostor ili kada mi sami ne poštujemo tuđu privatnost i ugrožavamo je. Iako je frustrirajuće kada se neko ponaša prema nama kao da smo mu na raspolaganju takve situacije je lako prepoznati. Kada neko to pokuša - možemo se zaštititi. Najčešće se to dešava u zabavljanju, braku, sa našim roditeljima i decom.

Mnogo je teža situacija kada se zamene identiteti pa vam suprug priča šta treba da uradite, kada vas majka ispravlja, pred decom, kako treba da ih vaspitavate, kada vam najbolja prijateljica priča koji je muškarac najbolji za vas, kada vas kolega zamoli da mu pomognete, a u stvari hoće da uradite posao za njega, kada vas šef nazove za vikend da rešite problem koji je on napravio... U svakoj od ovih situacija, ako ne znamo da se postavimo, mi bivamo uvučeni u nečiji tuđi život koji mi ne želimo da živimo.

Možemo naučiti kako da se zaštitimo od ljudi koji nam kradu slobodu i privatnost. Treba da budemo strpljivi i disciplinovani da bismo izgradili novi odnos prema sebi. Ovo vraćanje svoje privatnosti počinje prvo povezivanjem sa svojim osećanjima, odnosno, učenjem da prepoznamo da se u nekim situacijama ne osećamo dobro, čak i kada ne možemo da definišemo šta je to. Nekada prelazimo preko situacija koje nas pune ljutnjom, kada smo uvređeni ili zbunjeni tuđim ponašanjem i time dajemo dozvolu da se to ponovo desi. Da bismo mogli da prepoznamo kada nam neko "upadne" u prostor moramo biti svesni tog trenutka. To je drugi nivo učenja - to počinje kroz povezivanje sa svojim telom. Svesnost našeg tela, njegovog položaja i disanja nam pomaže da budemo emotivno povezani.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.