Ako želite da budete srećni, prvo treba da uradite ovo: 4 načina da pronađete smisao svog života

Sreća dođe i ode, ali kada je život zaista dobar i kada su stvari zaista loše, smisao vam daje nešto čega se možete držati!

Nekada sam mislila da je celokupni smisao života potraga za srećom. Svi su govorili da je put ka sreći uspeh, pa sam tragala za tim idealnim poslom, tim savršenim dečkom, tim lepim stanom. Ali, umesto da se osećam ispunjeno, osećala sam se nervozno i udaljeno. Nisam bila sama u tome; i moji prijatelji su se borili sa tim.

Razlika između pozitivne psihologije i lajf koučinga: evo kako da pravilno izbarete tehniku koja pomaže da živite srećnije

Na kraju sam odlučila da upišem fakultet pozitivne psihologije da naučim šta ljude zaista čini srećnima. Ali, ono što sam otkrila tamo mi je promenilo život. Podaci su pokazali da jurnjava za srećom može da učini ljude nesrećnima. Ono što me je zaista zapanjilo je da stopa samoubistava raste širom sveta i da je nedavno dostigla svoj vrhunac u poslednjih 30 godina u Americi. Iako je život objektivno postao bolji prema skoro svakom uočljivom standardu, više ljudi se oseća bespomoćno, depresivno i usamljeno. Postoji praznina koja vrši pritisak na ljude i ne morate da ste klinički depresivni da biste je osetili. Pre ili kasnije, mislim da se svi zapitamo: "Da li je to sve što postoji?" Prema istraživanju, ono što predviđa ovaj očaj nije nedostatak sreće; to je nedostatak nečeg drugog, nedostatak smisla u životu.

Ali, to je pokrenulo neka pitanja za mene. Da li u životu postoje važnije stvari od osećaja sreće? I kakva je razlika između osećaja sreće i životnog smisla? Mnogi psiholozi definišu sreću kao stanje ušuškanosti i lakoće, dobrog osećaja u datom trenutku. Smisao je, međutim, dublji. Čuveni psiholog Martin Seligman kaže da smisao proističe iz pripadanja i ulaganja u nešto što je veće od vas samih i iz razvitka stvari koje su najbolje u vama. Naša kultura je opsednuta srećom, ali sam shvatila da je potraga za smislom put koji više ispunjava. A studije pokazuju da su ljudi koji imaju smisao u životu otporniji, bolji su u školi i na poslu i čak žive duže.

Tako me je sve ovo nateralo da se zapitam kako možemo da živimo smislenije? Da bih to saznala, provela sam pet godina u sprovođenju intervjua sa stotinama ljudi i u iščitavanju hiljada stranica psihologije, neuronauka i filozofije. Kada sam sve spojila, shvatila sam da postoji nešto što zovem četiri stožera smislenog života, a svako od nas može da stvori smisleni život uz kreiranje nekih ili svih ovih stožera u našim životima.

Prvi stožer je pripadanje. Pripadanje proističe iz odnosa u kojima smo u kojima vas cene zbog onoga što zaista jeste i gde vi cenite druge, takođe. Međutim, neke grupe i odnosi pružaju jeftin oblik pripadanja; cene vas zbog onoga u šta verujete, zbog onih koje mrzite, a ne zbog onoga što jeste. Istinsko pripadanje proističe iz ljubavi. Živi u trenucima između pojedinaca i predstavlja izbor - možete odabrati da negujete pripadnost sa drugima.

Evo primera. Svako jutro moj prijatelj Džonatan kupuje novine na istom prodajnom mestu u Njujorku. Međutim, oni ne obavljaju samo razmenu; izdvoje vreme da uspore, porazgovaraju i ponašaju se jedno prema drugom kao ljudi. Ali, jednom Džonatan nije imao odgovarajući kusur i prodavac je rekao: "Nemoj da brineš zbog toga." Međutim, Džonatan je insistirao da plati, pa je otišao do prodavnice i kupio nešto što mu nije trebalo da bi dobio kusur. Kada je dao novac prodavcu, on se povukao. Bio je povređen. Pokušao je da uradi nešto ljubazno, ali ga je Džonatan odbio.

Mislim da svi odbijamo ljude ovako beznačajno, a da to ne shvatamo. Ja to činim. Proći ću pored nekoga koga poznajem i jedva ga primetiti. Proveravaću telefon dok mi neko nešto priča. Ovakve radnje umanjuju značaj drugih. Čine da se osećaju nevidljivo i bezvredno. Ali, kada vas vodi ljubav, stvarate vezu koja uzdiže svakog.

Za mnogo ljudi pripadnost je najznačajniji izvor smisla, veze sa porodicom i prijateljima. Za druge je ključna stvar kod smisla drugi stožer - svrha. Pronalaženje svrhe nije isto što i ponalaženje posla koji vas čini srećnima. Kod svrhe se manje radi o tome šta želite nego o tome šta dajete. Starateljka u bolnici mi je rekla da je njena svrha da leči bolesne ljude. Mnogi mi roditelji kažu: "Moja svrha je podizanje moje dece." Kod svrhe je ključno korišćenje vaših jačih strana da služite drugima. Naravno, za mnoge od nas se to dešava kroz posao; tako doprinosimo i osećamo se potrebnim. Ali, to uključuje i probleme kao što je isključenost iz rada, nezaposlenost, niska stopa uključenosti radne snage - ovo nisu samo ekonomski problemi, već i egzistencijalni. Bez nečega što je vredno rada, ljudi se zaglave. Naravno, ne morate da pronađete svoju svrhu na poslu, ali vam ona pruža nešto za šta možete da živite, neko "zašto" koje vas pokreće napred.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.