Knjiga utehe "Koliba"

Ako nas Bog voli, zašto nas kažnjava pretvarajući naše najveće strahove u stvarnost? Ako je zaista dobar, zašto ne zaustavi ratove, glad, umiranje nedužnih, a mogao bi? Ako zaista postoji, zašto nam se ne ukaže i ne učvrsti naše verovanje da ćemo jednom biti nagrađeni za patnju? I zašto od nas traži žrtve? Kakav je to namrgođeni sedi starac koji nam samo sudi?

Sve su to pitanja na koja traži odgovore Mackenzie ili Mac Allen Phillips, glavni lik u romanu Koliba. Mac, srećno oženjen otac petoro dece, osim s Bogom, nije raščistio ni s teškim detinjstvom i odrastanjem uz agresivnog oca alkoholičara. Na jednom izletu ubistvo najmlađe kćerke, petogodišnje Missy, promenilo mu je život. Njegov bes prema Bogu koji ga, kako veruje, sistematski kažnjava od rođenja, pretvara se u Veliku tugu, koju prihvata kao nešto zadato. Sve do trenutka kad ga Stari, kako Mac počinje da zove Boga, ne pozove da se vrati u napuštenu kolibu u kojoj je ubijena njegova kćerka. Mac odlazi na put s namerom da konačno jednom zauvek svede račune s Bogom i kaže mu sve što zaista misli o njemu...

Da li je Bog dobar?

To bi ukratko bio zaplet „Kolibe“ autora Williama P. Younga, trenutno najprodavanijeg romana u SAD-u, oko čijeg se sadržaja već mesecima vode polemike između sve brojnijih zagovornika i malobrojnih, ali ljutih protivnika. Magična privlačnost romana krije se u Macovim dilemama koje su sigurno bliske svima onima koji su barem jedanput doživeli neku veliku nesreću, nepravdu, bolest, gubitak drage osobe, neispunjena nadanja, neuzvraćenu ljubav. Pitanje koje obično postavljamo u takvim trenucima jeste da li ima Boga, i ako ga ima, zašto ne učini nešto da vrati pravdu, da nas uteši, da prekine naše pojedinačne ili kolektivne patnje. U takvim okolnostima često se prisećamo svih nevolja koje su nas zadesile i čini nam se da smo rođeni samo da bismo trpeli i bili nesrećni, a vera i nada tope se u osećaju bespomoćnosti.

Motivi koji su nagnali Williama P. Younga da napiše „Kolibu“ lako su razumljivi svakom čitaocu. Kako je i sam rekao, on nikad pre nije bio čovek od pisane reči. Dok „Koliba“ nije postala bestseler, bavio se svim i svačim, od akviziterskih poslova do prodaje preko interneta. Potiče iz porodice misionara, rođen je u Kanadi, a njegova sestra u Holandiji. Rano detinjstvo proveo je u Novoj Gvineji među plemenom Dani, pa je kao petogodišnji dečak bio jedini belac koji je tečno govorio njihov jezik. Nikad nije bio blizak s ocem, koji je bio izrazito strog, a kao štićenik internata iskusio je i seksualno zlostavljanje. Knjigu je počeo da piše pre petnaestak godina, u iznajmljenom suterenskom stanu, nakon što ga je supruga Kim suočila s neprijatnom istinom rekavši mu da zna da je vara s drugom. Bio je to, ponovio je mnogo puta pred novinarima, razlog koji ga je naterao da sumira svoj život i konačno pobroji sve traume iz detinjstva, tragične gubitke bliskih osoba i na kraju sve svoje grehe. Odlučio je da svoj odnos sa Bogom stavi na papir i raskrsti s opterećujućim osećanjima tuge, krivice, srama i poniznosti.

Roman je namenio svojoj deci, ali je i sam želeo da se uveri da je Bog zapravo dobar i da sve što se događa ljudskom biću ima svrhu i razlog, i da je sve, i dobro i loše, zapravo odraz bezgranične i bezuslovne Božje ljubavi prema svakom od nas.