Fairtrade hrana za pravedniji svet

Da li znate da izborom hrane koju stavljate na sto, ali i izborom odeće koju nosite možete da utičete na život, pa čak i preživljavanje stanovnika zemalja Trećeg sveta? Kako, zapitaćete se. Tako što nećete podržavati izrabljivanje kome je sklono globalističko tržište koje spušta cenu rada i plaća sramotne nadnice radnicima širom Azije, Afrike i Latinske Amerike, nedovoljne za pokrivanje cene proizvodnje, a kamoli za njihovo prehranjivanje.

Naravno, kupujući te, na muci izrađene proizvode, platićete manju cenu, ali posledice te računice na drugom kraju sveta su velike. One podržavaju siromaštvo, bolest, neobrazovanost i time nemogućnost stvaranja pristojnih uslova za život tamošnjih radnika, a sve zbog velikog profita u razvijenim zemljama. Ako mislite da vas se to ne tiče jer je možda reč o velikom biznisu sirovinama, niste u pravu. Jer konačni proizvod namenjen je vama, a on nije ništa drugo nego kafa, čokolada, šećer, banane, pamuk...

Pošteni uslovi

Uglavnom se i ne pitamo odakle dolazi sirovina za nezaobilaznu jutarnju kafu ili omiljenu čokoladu. Pod poreklom obično mislimo na proizvođača. Ali i on sirovinu negde mora da kupi, a često je kupuje na drugoj strani planete. Pod kojim uslovima, po kojoj ceni, od koga, pitanja su koja sebi moramo da postavimo ako želimo da živimo u fer svetu. Upravo ta pitanja postavlja i na njih odgovara Fairtrade. Reč je o organizaciji koja se bori za poštene uslove rada i proizvodnje u zemljama Trećeg sveta. To znači da se radnicima na plantažama kakaa, kafe, šećerne trske, pirinča, pamuka, voća itd., koji su uključeni u program te organizacije, garantuje minimalna nadnica koja je propisana uslovima Fairtrade delovanja.

Ona je tolika da osigurava pokrivanje minimalnih životnih potreba radnika (koje dosad često nisu bile pokrivene), a u to su uključene i njihove porodice. Naime, zbog nemaštine mnoge su porodice na polja slale i svoju decu kako bi doprinela oskudnom kućnom budžetu. Zbog toga mališani nisu pohađali školu, što je rezultovalo još većom bedom budući da bez obrazovanja nema ni napretka.

Nizom svojih delatnosti Fairtrade insistira na tome da se takva praksa prekine. Zato minimalne nadnice nisu jedini uslov. Još jedan je direktno poslovanje s marginalizovanim pojedincima i zajednicama koji su donedavno svoj rod mogli da prodaju samo posrednicima za bednu cenu.

Posrednici su onemogućavali proboj malih uzgajivač  na tržište. Otkupom njihovog roda po vrlo niskoj ceni i potom monopolističkom prodajom proizvođačima u razvijenom svetu, posrednici su seljake dovodili na samu granicu preživljavanja.
Fairtrade je zato podstaknuo ujedinjavanje malih uzgajivača u zadruge kako bi svoje proizvode direktno mogli da nude na razvijenom tržištu. U tome, svoj interes imaju i velike kompanije, jer plaćaju uzgajivača bez posredničke naknade. Ipak, da bi dobio pravo na Fairtrade oznaku za svoj proizvod, proizvođač mora da učini nešto više za održivi razvoj, a to znači da na određeni način mora da vrati zajednici od koje je i onako jeftino uzeo. To znači da se prema Fairtrade standardima proizvođači uključuju u kreditiranje marginalizovanih uzgajivača.

Uz pomoć takvih kredita mnogi stanovnici u zabitima Afrike i Azije ukrupnjavaju svoju zemlju, udružuju se, edukuju u vođenju poslovanja, kupuju mašine pa na taj način svojim rodom konkurišu na svetskom tržištu.