Evolucija je uspinjanje ka višoj svesti

evolucija_je_uspinjanje_ka_višoj_svesti1

Evolucija nije priča o pukoj biološkoj borbi

Fascinacija životom ćelija za njega je počela još prvog dana u osnovnoj školi, kada se Brus kao dečak, neugledan i podroban za podsmehe popularnih učenika, susreo sa mikrosvetom ćelija pod lupom mikroskopa.

Ta dečačka snaga otkrića i želja za istraživanjem života, vodila je Brusa do karijere naučnika koji proučava karakter kloniranih ćelija čoveka u kulturi tkiva.

I uprkos dogmama sa kojima se suretao i izazovima naučničkog posla, nikada nije izgubio uverenje da životi ćelija koje je proučavao imaju smisao i svrhu.

Pedest godina pre nego što je Darvin objavio svoj koncept nasilne evolucije kao borbe za opstanak, Žan Batist Lamark je predstavio teoriju evolucije zasnovanu na konstruktivnoj saradnji među organizmima i njihovom prilagođavanju okolini koja se stalno menja.

U toj mirotvoračkoj ideji evolucije, pretpostavka Lamarka je bila da organizmi usvajaju adaptacije neophodne za opstanak i da ih prenose na potomke. Ali ta ideja da se usvojene osobine prenose dalje je dugo bila odbačena sve do danas, kada se njegove teorije ponovo razmatraju i proučavaju na osnovu otkrića ćelijskih biologa.

Tog ranog jutra na Karibima, dr Burs Lipton je shvatio, nakon godina proučavanja ćelija i mehanizama života, da su pobednici po Darvinovoj teoriji evolucije zapravo gubitnici jer smo svi mi jedno - i činimo Univerzum, a priča o evoluciji samim tim jeste priča o uspinjanju ka višoj svesti.

Proučavajući klonirane ćelije, naučnici su došli do svih saznanja - kako se ćelija deli, kako se razvija, ali je dr Brus Lipton shvatio da je ono što daje život i ličnost toj ćeliji zapravo - uticaj okoline. I da priča o evoluciji nije priča o pukoj biološkoj borbi za opstanak najjačeg, već priča o evoluciji svesti ćelije i širenju površine svesnosti.

Prvih tri milijardi godina planete Zemlje, jednoćelijski organizmi su bili jedini. Hiljade varijacija jednoćelijskih bakterija, algi, protozoa su se razvile, svaka sa svojim nivoom svesti. Nakon što su organizmi prenaselili svoj prostor i počeli da se međusobno sudaraju, a i usled promena u njihovoj okolini, tražili su efikasan odgovor na nove okolnosti.

Pritisak preživljavanja pod kojim su se našli doveo je do slavne ere u evoluciji, kada su se jednoćelijski organizmi udružili u altruističke višećelijske organizme. Kada su ćelije počele da se udružuju kako bi povećale svest, postajale su pametnije, udruživale su se sa drugim ćelijama i formirale višećelijske zajednice sa kojima su delile svesnost.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.