Umor i slaba koncentracija leče se kiseonikom: evo kako da poboljšate cirkulaciju krvi

Čak i lagana dehidracija može da uspori cirkulaciju, jer čini krv gušćom, pa joj je teže da se kreće kroz telo. Evo šta pomaže...

umor-i-slaba-koncentracija-lece-se-kiseonikom-evo-kako-da-poboljsate-cirkulaciju-krvi.jpg

Da li se osećate umorno? Imate li problema da se koncentrišete? Da li su vam ruke i stopala hladni, iako je vreme toplo? Razlog za ove stvari može biti loša cirkulacija. Prirodnim metodima - vežbanjem i ishranom - lako možemo ublažiti problem.

Kao i kad se radi o disanju i drugim automatskim telesnim funkcijama, i o cirkulaciji mi retko razmišljamo. Kad ispravno funkcioniše, krvotok je kao autoput kojim se saobraćaj glatko odvija. Promet se odvija efikasno i svi vozači stižu na svoje odrerište na vreme.

Slično se dešava i u telu. Krv se kreće kroz srce, pluća, arterije i vene, snabdevajući ćelije kiseonikom neophodnim za život i hranljivim materijama, a uklanja ugljen-dioksid i otpadne materije. Ali, ako je tok krvi ometen, sve ćelije u telu su pogođene. Simptomi loše cirkulacije obuhvataju čitav niz tegoba, od utiska "mutno mi je u glavi", do utrnulosti i pečenja, ili žmaraca u prstima ruku ili nogu, pa do bola u nogama pri hodanju, nedostatka daha, umora i hladnoće, posebno u udovima. Problemi sa cirkulacijom takođe doprinose ozbiljnim zdravstvenim poremećajima, kao što su visok krvni pritisak, šlog i srčani udar.

Koji kristali odgovaraju čakrama: žad otvara srčanu čakru, azurit otvara treće oko...

Zdrava cirkulacija može da bude ometena zapaljenjem, ili nagomilavanjem naslaga u arterijama, ili naslagama masti ili ugrušcima u krvnim sudovima. Sedeći način života, preterana telesna težina, pušenje i loša ishrana takođe mogu da naškode cirkulaciji. Postoje i neka oboljenja koja takođe utiču na cirkulaciju, uključujući oboljenje perifernih arterija i hroničnu vensku insuficijenciju.

Detaljan zdravstveni pregled je najbolji način da se dijagnostikuju problemi sa cirkulacijom.

U mnogim slučajevima, jednostavne promene načina života, na primer, umereno fizičko vežbanje, mogu da učine čuda za cirkulaciju. Vežbanje takođe može da ojača srce, da pomogne da se snizi krvni pritisak, da nam olakša da se oslobodimo stresa - a sve te stvari poboljšavaju cirkulaciju.

Ako ste odlučili da počnete sa vežbanjem, ali vam je problem da počnete, ili da se držite nekog programa vežbi, evo nekoliko sugestija koje vam mogu pomoći:

 

  • Počnite dan vežbanjem, kao prvu stvar ujutru; tako osećate da ste nešto postigli.
  • Dnevnu dužinu vežbanja od 30 ili 45 minuta rasporedite na periode od 10 do 15 minuta tokom čitavog dana
  • Menjajte vrstu vežbi, kako biste izbegli da vam dosade, ili da se povredite (npr. jedan dan brzo hodanje, drugi dan lagani džoging, treći vožnja bicikla i sl)
  • Pridružite se nekom udruženju koje se fokusira na određenu aktivnost, npr. ples, vožnja bicikla ili planinarenje - šta god da radite, po pravilu je u društvu uvek lakše.
  • Imajte na umu da je bolje da radite nešto, makar i 10 minuta, nego da ne radite ništa.

 

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.