Karma – nevidljiva vaga života

„Ako hoćeš da znaš svoj prošli život, pogledaj svoje sadašnje stanje; ako hoćeš da znaš svoj budući život, pogledaj svoja sadašnja dela.”

„To što si sada, ono je što si bio, to što ćeš biti, ono je što si sada”
Buda


Kada se običan čovek okrene oko sebe, ne može a da ne primeti beskraj različitosti koji krasi svet u kome se nalazi. Bogati, siromašni, lepi, ružni, pametni, glupi, nesrećni, zadovoljni, gramzivi, darežljivi, svi oni dele isto nebo i istu zemlju. Suprotnosti i njene varijacije su na svakom koraku, tvoreći nepreglednu mrežu odnosa među ljudima. Običan čovek će, sigurno, u nekom trenutku zastati i zapitati se sasvim obično pitanje: „Zašto sam baš ja u ovakvoj situaciji, a ne u nekoj drugoj, možda boljoj? Zašto mi se dešava ovo što mi se dešava?”

Odgovor leži svuda gde pogled, ili misao seže. Postoji princip koji reguliše ljudske živote, postoji nevidljivo pravilo koje niko nikada ne može prekršiti bez obzira šta činio. To je univerzalni zakon čitavog kosmosa i pod njega potpadaju svi svetovi, planete, narodi, ili viša bića. Taj zakon se zove karma i ljudima je poznat od samog početka sveta, a objašnjavan je manje-više slično u svim kulturama i civilizacijama. Zakon uzroka i posledice, ili akcije i reakcije, dobro je poznat iz jednostavnog razloga što ga svi osećaju na svojoj koži.

„Kako si posejao, tako ćeš i žnjeti”, predivan je primer delovanja zakona karme, objašnjenog narodskim rečima ljudi sa ovih prostora. Nema zato razlike između istoka i zapada u shvatanju suštine ovog zakona. Razlika je samo u tome što je istok uvideo ogromnu važnost karme i zato joj posvetio adekvatnu pažnju. Pitanje karme zauzima gotovo centralno mesto u svim istočnjackim religijama i duhovnim i filozofskim doktrinama.

Poznata je budistička priča o mladom tragaocu za istinom, koji zbunjen naizgled neobjašnjivim razlikama među ljudima, dođe do Bude i poče ga ispitivati o tom zamršenom problemu nejednakosti:

„Šta je uzrok, šta je razlog, o gospodine”, zapita on, „da među ljudima nailazimo na one koji kratko žive i one koji dugo žive, na zdrave i bolesne, ružne i lepe, bezuticajne i uticajne, siromašne i bogate, niske i visoke po poreklu, neznalice i mudrace?”

Budin odgovor beše sledeći:

„Sva živa bića imaju svoje postupke kao svoje vlasništvo, svoje nasledstvo, kao uzrok svog rođenja, kao svoj najrođeniji rod i svoje utočište. Karma je ta po kojoj se bića rađaju na dobrom i na lošem mestu.”

Zakon karme predstavlja univerzalni kosmički princip, pravilo prirode i važno je u celosti ga razumeti. Karma je sanskritska reč u čijem je korenu slog kri koji označava akciju, delovanje, činjenje, sklonost, želju. Karma se shvata kao zakon uzroka i posledice i odnosi se na akciju koja deluje na neko buduće stanje. Na pitanje zašto se ljudi rađaju sa određenim bolestima, manama, u određenim okolnostima, ili na određenom prostoru, koncept karme daje vrlo jasan odgovor:

„Ako hoćeš da znaš svoj prošli život, pogledaj svoje sadašnje stanje; ako hoćeš da znaš svoj budući život, pogledaj svoja sadašnja dela.”

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.