Energetske rupe su magnet za negativnost: evo kako da očistite svoje energetsko polje i otvorite srce

Što je iskustvo bilo bolnije i teže; što smo iskusili više takvih teških i traumatičnih iskustava, to će i energetske rupe u našem sistemu biti brojnije i veće!

Brojne teškoće i traume, koje mnogi od nas dožive na svom zemaljskom putu, mogu nam ukrasti lepotu življenja i zamrznuti nas u bolu. U strahu od novog bola, zatvaramo srce i sprečavamo ulazak duhovne energije koja nas jedina može isceliti. Naučite iznova otvoriti srce uz duhovne mudrosti drevnih naroda...

Muzika protiv negativnih emocija: zatvorite oči i slušajte melodiju koja leči dušu

Prema tumačenjima raznih duhovnih pravaca, svako od nas, zavisno od svesnosti svoje duše, pri ulasku u materijalnu dimenziju sa sobom povlači i određenu, veću ili manju, količinu duhovne energije.

Ta energija, spremljena u srcu, koje se u duhovnosti smatra vezom između duhovne i materijalne dimenzije, omogućava nam da i u materijalnoj dimenziji iskušavamo spiritualne kvalitete poput radosti, zadovoljstva, ljubavi i mira, da se lakše nosimo s izazovima ove dimenzije pa, uprkos njima, sačuvamo žar za životom i životnu iskru.

Upravo zbog toga, tvrde duhovni mudraci, veća početna količina spiritualne energije sa kojom se rađamo, pokazatelj je i više svesnosti naše duše, ali i svojevrsno jamstvo da će i naše putovanje u ovoj dimenziji, gledajući u celini, biti prijatnije i svrsishodnije te da ćemo brže duhovno rasti.

Ali, nažalost, taj početni spiritualni kapital s kojim se rađamo često biva umanjen našim zemaljskim iskustvima. U ovoj dimenziji bol je neizbežan, a zbog krhkosti našeg sistema posebno smo ranjivi u detinjstvu, kada je gotovo nemoguće u potpunosti izbeći gubitak duhovne energije. Naime, mnoge bezazlene situacije koje nam u odrasloj dobi ne predstavljaju poseban stres (kao što su, na primer, strog pogled neke osobe ili povišeni ton kojim nam se neko obraća) u detinjstvu na nas mogu delovati vrlo traumatično.

Ali, često smo kao deca izloženi i ne tako bezazlenim situacijama: svedočimo roditeljskim raspravama, oni nas zanemaruju, izloženi smo njihovim kritikama, fizičkim i drugim kaznama ili pak doživljavamo druga, za nas teška i bolna iskustva. Svako takvo iskustvo snažan je udarac na naš energetski sistem. Baš kao što pucanj iz pištolja ostavlja rupu na streljačkoj meti, tako i svaka trauma koju smo u životu doživeli stvara rupu u našem energetskom sistemu.

Što je iskustvo bilo bolnije i teže; što smo iskusili više takvih teških i traumatičnih iskustava, to će i energetske rupe u našem sistemu biti brojnije i veće, jer će i gubitak spiritualne energije biti veći. A tada će i izazovi s kojima ćemo se kroz život suočavati biti veći. Traumatična iskustva nas usporavaju, a ponekad i onemogućavaju u daljem razvoju, čine nas nestabilnima u našem kretanju kroz život te izuzetno osetljivim na grubosti ove materijalne dimenzije.

Zbog toga nas i u odraslom periodu ponekad i najmanja neprijatnost može izbaciti iz ravnoteže, stvoriti nam novu traumu i inicirati dalji gubitak duhovne energije. Kad je naš energetski sistem ispražnjen, stalno će nas pratiti osećaj nepotpunosti, pa ćemo na jednom nivou konstantno osećati prazninu. Zbog gubitka celovitosti energetskog sistema imaćemo i nejasnu sliku sebe, nećemo znati ko smo, šta od života želimo, niti ćemo biti svesni koliko stvarno vredimo.

Zato ćemo i pristajati na razne vrste kompromisa ili pak prihvatati manje nego što objektivno zaslužujemo ‒ u poslu, ljubavnim odnosima ili nekom drugom području života. Osećaj necelovitosti, uzrokovan gubitkom spiritualne energije, jedan je od glavnih razloga zašto neki ljudi postaju izuzetno zavisni od drugih, o religijskim i raznim drugim konceptima, zašto uopšte ulaze u partnerske odnose, pa u njima ostaju i onda kada su ti odnosi izuzetno loši.

Naime, kad smo energetski ispražnjeni, onda je naše delovanje prvenstveno motivisano potrebom da popunimo prazninu koju osećamo pa stvarnost oko sebe i ne možemo sagledavati realno. U takvim okolnostima podsvesno očekujemo da će nam partner (ili neka druga osoba, koncept ili verovanje za koje se čvrsto držimo) dati smisao, pomoći nam da se oslobodimo osećaja praznine, da se bolje osećamo u vlastitoj koži te se lakše nosimo sa izazovima života.

Ali najčešće se događa upravo suprotno. Naime, prema tumačenjima raznih duhovnih pravaca (npr. havajskih huna), ali i prema zakonu privlačenja - temeljnom zakonu kvantne fizike, kad naš energetski sistem postane oštećen i kad zbog proživljenih trauma "zanemarimo" delove svog božanskoga bića, umesto da privučemo ono što treba i što svesno priželjkujemo, postajemo prijemčivi na toksične energije iz okruženja, kojima se naše energetske praznine popunjavaju.

Drugim rečima, počinjemo u svoj život privlačiti ljude slične nama, koji su i sami neceloviti, a neprijatne emocije koje ti ljudi osećaju, poput ljutnje, tuge i straha, automatizmom postaju deo našeg energetskog sistema, pa ih tada i sami počinjemo doživljavati.

Ali, budući da smo energetski neceloviti, postajemo prijemčivi i za ostale niskovibracijske energije iz kolektivnog energetskog polja s kojim rezonujemo, i to je, uz proživljene traume i gubitak spiritualne energije, još jedan bitan razlog zašto je život takvih ljudi najčešće obeležen neprijatnim emocijama i prožet bolom.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.