Budizam na Zapadu

Budizam, kao jedno od najznačajnijih svetskih učenja, posmatrano bilo filozofski, ili religijski, sve više postaje predmet izučavanja modernih ljudi otvorenog uma. Potreba modernog čoveka da pronađe izlaz iz brzog, napetog i stresnog načina života vodi sve više ka praktikovanju nekog od budističkih učenja, ili meditacionih tehnika.

Ono što može predstavljati problem za nekoga ko se po prvi put susreće sa knjigama i učenjima iz ove oblasti jeste postojanje nekoliko različitih, glavnih pravaca u budizmu koji su namenjeni različitim vrstama ljudi. Da bismo izvukli maksimum iz tih učenja, potrebno je da znamo koja od njih su namenjena baš nama i našem životnom stilu. Stoga je izuzetno važno znati da pravila koja je Buda uspostavio za ljude koji žive monaškim životom, uopšte ne važe za ljude koji žive običnim životom. Pokušaj da se primene učenja i pravila koja su namenjena monasima kod običnih ljudi često može izazvati konfuziju i odbojnost zbog neprimenjivosti tih pravila u našem svakodnevnom životu.

Buda (rođen oko 2450 god. p.n.e) izneo je učenja za tri tipa ljudi. Oni koji su želeli da izbegnu patnju, dobili su učenja o uzroku i posledici koja su nazvana Teravada, ili „Mali put”. Onima koji su želeli da urade više za druge, data su učenja Mahajane, ili „Velikog Puta” - učenja o saosećanju i mudrosti. Ljudima sa snažnim poverenjem u sopstvenu Buda prirodu, koji u njemu nisu videli boga, osobu, ili neku spoljašnju silu, već ogledalo sopstvenog uma, Buda je preneo učenja Vađrajane, ili „Dijamantskog puta”. Njima se Buda manifestovao u formi energije i svetlosti, ili je direktno, kao tok svesnosti, prenosio uvid u prosvetljenje.