Kako organizovati bezbedno društvo za stare i dementne: japanske inovacije za sreću u trećem dobu

Sa dementnim osobama treba biti strpljiv, pričati smirenim glasom i dati im dovoljno vremena da shvate situacije - u banci, samoposluzi, u saobraćaju...

kako_organizovati_bezbedno_drustvo_za_stare_i_dementne_japanske_inovacije_za_srecu_u_trecem_dobu

Japan je širom sveta poznat kao lider u tehnologiji, ali poslednjih decenija ova dalekoistočna zemlja svet predvodi i u starenju, kao i u društvenim reformama čiji je cilj prilogađavanje posledicama starenja.

U Japanu će 2025. godine više od trećine populacije biti starije od 65 godina, a svaki peti penzioner će u većoj ili manjoj meri patiti od demencije, procenjuju domaći stručnjaci. To znači da će čak 7,3 miliona ljudi u Zemlji izlazećeg sunca imati problema sa memorijom, orijentacijom u prostoru, kretanjem i prepoznavanjem ljudi i mesta. Smatra se da će se u preddementnom stanju naći još oko 5,8 miliona ljudi, pa će postojati latentna opasnost da preko 13 miliona Japanaca, odnosno, više od jedne desetine čitave populacije, dođe u situaciju gde više ne može da vodi brigu o sebi zbog opadanja funkcija mozga.

U ovom trenutku broj obolelih od demencije u Japanu već prelazi 4,6 miliona, a stručnjaci veruju da još oko četiri miliona stanovnika spada u rizičnu grupu. Japanska vlada zato je nedavno, kao dugoročnu državnu strategiju, usvojila paket mera koji obuhvata veće ulaganje u istraživanje uzroka i biohemijskog mehanizma demencije i njenu prevenciju, ali i sveobuhvatne mere za izgradnju društva u kojem će dementne osobe moći da žive osetno boljim kvalitetom života.

"Tibetanci" - 5 vežbi koje čuvaju tajnu mladosti (VIDEO)...

Strategija vlade predviđa sprovođenje istraživanja na uzorku od čak 100.000 ljudi koji nemaju demenciju, kako bi se jasnije identifikovale razlike u stilu života i fizionomiji zdravih i obolelih i ulaganje u prevenciju hipertenzije i dijabetesa, koji uvećavaju verovatnoću da se razvije demencija. Međutim, najveću pažnju japanskih medija privlače smernice za ostvarivanje organizacionih i tehnoloških inovacija u sektoru usluga, saobraćaju, elektronskoj industriji i obrazovanju, koje će doneti vidne promene u svakodnevnom životu.

U Japanu su u protekle dve godine u više od polovine saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, kao počinioci ili žrtve učestvovali penzioneri, od kojih mnogi sa umanjenim kognitivnim sposobnostima usled demencije. Takođe, policijske statistike otkrivaju i da je demencija, posle bekstva od kuće zbog porodičnih razmirica, drugi na listi najvećih poznatih razloga nestanka ljudi u Japanu - daleko ispred teškog kriminala kao što su otmice ili ubistva.

Trećina otkrivenih krađa koje su u 2013. godine počinjene u japanskim samoposlugama delo je penzionera. I mada se u Japanu poslednjih godina u tom sloju stanovništva polako širi siromaštvo, sve veći je broj prestupa koje su nesvesno počinile osobe koje pate od lakših oblika demencija. One često izađu iz radnje zaboravivši da plate, ili nesvesno otvore neki proizvod u samoj prodavnici pre nego što dođu do kase.

Neretko, stare osobe sa simptomima demencije se, prosto, izgube u većem prodajnom objektu, jer imaju poteškoća u orijentaciji u prostoru. Zato su japanska preduzeća iz sektora usluga već počela obuku ljudstva koje će u supermarketima, robnim kućama, bankama i drugde služiti kao podrška dementnim mušterijama.

Osnovni principi njihovog delovanja su da treba biti strpljiv, pričati smirenim glasom i dati dovoljno vremena dementnim osobama da shvate situaciju kako se ne bi uplašile, te pažljivo iznaći način da se problem nastao tokom kupovine ili podizanja novca reši tako da se stara osoba ne oseti omalovaženom ili poniženom pred drugima.

Na dužnosti pomoćnika dementnih osoba sada je oko 270.000 radnika širom Japana, a vlada planira da podrži obuku u preduzećima i njihov broj u naredne tri godine uveća na čak šest do osam miliona. Stvaranje društva koje ima sluha za posebne potrebe dementnih lica podrazumeva i pružanje čitave palete usluga kao što su isporuka hrane i drugih potrepština na kućnu adresu, povremeni obilasci i postavljanje uređaja za praćenje dnevnih aktivnosti osoba koje žive same.

Tako, na primer, "Japanska pošta", koja je u državnom vlasništvu, i najveća privatna kompanija iz oblasti distribucije "Kuroneko", za malu sumu od osam evra nude svojim klijentima opciju da njihovi poštari jednom mesečno, i bez pošiljke, obiđu stare osobe koje žive same da bi proverili kako se one osećaju, te o njihovom zdravstvenom stanju telefonom izveste druge članove porodice.

Starite sa stavom...

U Japanu, takođe, veći distributivni lanci prehrambenih proizvoda već nude uslugu isporuke lanč paketa kuvane hrane nepokretnim osobama i obolelima od hroničnih bolesti koji se nalaze na specijalnom režimu zdrave ishrane u sopstvenoj kući. Isporuka hrane na kućnu adresu u Japanu je biznis vredan oko 22 milijarde dolara godišnje. Neke od tih firmi, na poziv vlade, sada su voljne da, kao i poštari, za manju nadoknadu svoje osoblje koje motorima i biciklima pokriva određeni rejon, upute na vrata najstarijih građana koji pate od demencije radi provere njihovog stanja.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.