Ekološka farma na Avali

Da li se nekada, dok jedete svoj obrok, zapitate kako se postupalo sa tom hranom pre nego što je dospela u vaš tanjir? Da li ste razmišljali o putu koji je ona prešla kako bi stigla do vas i o tome šta je sve ta „hrana" doživela? Ako jeste, onda ste sigurno jedni od onih kojima nije svejedno na kakvim mestima jedu i gde kupuju svoju hranu, a to znači da ste postali svesni uticaja i važnosti koje zdrava hrana ima po naš život. "Neka hrana tvoja bude lek tvoj i neka lek tvoj bude hrana tvoja", zapisao je Hippocrates i time postavio osnovni postulat zdravog života.

Naravno, mnogima od nas je to jasno, a ipak ne poklanjamo dovoljno pažnje ni sredstava za poštovanje tog postulata. Da stvar bude gora, čak i oni koji ulažu sredstva i vreme da bi obezbedili sebi zdravu i čistu hranu, ne mogu biti sigurni da je ona potpuno čista, jer u današnjem svetu postoje mnogi nevidljivi uticaji kojih čovek možda i nije svestan, a koji igraju ogromnu ulogu u proizvodnji zdrave hrane.

Industrijski otrovi koji se ispuštaju u atmosferu pa posle padaju na tlo sa kišom, radijacijom izazvane mutacije biljnih i životinjskih vrsta koje imaju ulogu u lancu ishrane, genetski modifikovano seme, veštačka đubriva, hemijska zaštitna sredstva... ova lista može ići skoro u nedogled. Čovek modernog doba stvorio je mnogo načina da odvoji sebe od prirode, a time i od sopstvenog bića i zdravlja. Oni koji su senzibilni i koji imaju visok stepen svesti danas su u veoma teškoj poziciji jer mesta gde se može kupiti čista i zdrava hrana skoro da i ne postoje.

Porodica Vlahović je veoma rano uvidela važnost postojanja čiste, organske hrane i svoj dom u Beogradu zamenila je imanjem na južnoj padini Avale. Tamo su stvorili oazu zdravlja i poslednji stub odbrane od svih napada kojima je čovekov organizam danas izložen. Na "Eko farmi Avala" (www.ekofarma-avala.com), porodica Vlahović proizvodi hranu čistu do molekularnog nivoa, a za to imaju i potvrdu od strane "Instituta za higijenu i tehnologiju mesa". Proces uzgajanja životinja na njihovoj farmi drugačiji je nego kod ostalih proizvođača i podrazumeva detoksikaciju samih životinja kroz hranu i vodu koju konzumiraju, kao i pravilan energetski pristup životinjama.

Na taj način meso kao i drugi proizvodi sa "Eko farme Avala" predstavljaju ne samo zdravu hranu, već i lek za današnji, toksinima opterećen, organizam. Po tom pitanju, trenutno se sprovode istraživanja od strane određenih inostranih institucija i u njih je "Eko farma Avala" uključena.

Gospodin Vladimir Vlahović, vlasnik farme, kao najveći problem današnjice vidi radijaciju. "Gradnjom nuklearnih elektrana i nekontrolisanim testiranjem atomskih bombi došlo je do rasipanja radioaktivnog materijala u atmosferu i po planeti Zemlji. Ta radijacija dovela je do mutacije plesni, buđi i gljivica koje sada luče otrove - mikotoksine koji su nerešivi problem u proizvodnji hrane.

Biljke su postale preosetljive, a one su najbitnija karika u eko-sistemu i predstavljaju osnovu za sve vrste životinja. Danas imamo situaciju da su sva mesa u lošoj poziciji i moje mišljenje je da se sva mesa nalaze u truležnom procesu. To uočavamo veoma lako: kada pečete meso, primetićete da će se ono smanjiti skoro za polovinu. To se dešava jer je njegov međućelijski prostor veliki i to je odlika natečenog tkiva usled procesa truljenja.

Biljke su veoma ugrožene usled izloženosti toksinima svih vrsta i zbog poremećenog eko-sistema. Da bi se rast biljaka održao koriste se razna sredstva zaštite, koja su u stvari hemikalije. Sve to posle pada u oranični sloj i tako se još više opterećuje zemlja na kojoj bi biljke trebalo da rastu. Srbija je donekle u dobrom položaju jer su se usled ekonomske krize i izolacije veoma malo ili nikako koristila sredstva za zaštitu biljaka u periodu kada se u Evropi to uveliko radilo. Osamdeset procenata obradivih površina u Srbiji moglo bi da se tretira kao pogodno za organsku proizvodnju i to bi mogla biti naša velika šansa, ako bismo znali da je iskoristimo", navodi gospodin Vlahović.